Srpski junaci

Uvek veliki i složni u ratovima i nedaćama, nepogrešivo grešni prema herojima u (njihovim životima i delima) osvojenom miru.

Zaborav je svaki put proždirao div-junake ekspresno, već u godinama neposredno nakon njihovih herojskih stradanja ili velikih pobeda. U vremenima junaštva i doslednosti iskazane u momentima koji su odlučivali o životu i smrti, srpski Obilići su uvek ispred svega stavljali zakletvu, reč, čast, uvek su stavljali sve za odbranu slobode Srbije. Međutim, to nije bilo dovoljno da se zapišu u tefter kolektivnog pamćenja i poštovnja. Uvek je zarad lažnog mira bilo preporučljivo da se ne pominju ili još bolje - da se zaborave.

Hajmo mi danas da se u inat zaboravu setimo naših velikana, našeg predanja, hajde da se setimo imena srpskih junaka:

Sveti knez Lazar - naš uzor, naš zavet. Miloš Obilić - data reč kao svetinja! Đorđe Petrović Karađorđe - ustajte, Srbi!

Stevan Sinđelić - čovek koji se u jednom trenu upisao u večnost. Vasa Čarapić - nikakav bedem neće zaustaviti osvajanje slobode! Vojvoda Živojin Mišić - ko sme, taj i može! Vojvoda Stepa Stepanović - mudrošću i hrabrošću do pobede.

Svaki od 1.300 kaplara - jer sloboda je skupo plaćena budućnošću. Milunka Savić - kad nežniji i lepši pol pokaže više od ravnopravnosti. Momčilo Gavrić - detinjstvo obeleženo junaštvom.

Gavrilo Princip - jasan odgovor na okupaciju. Đeneral Draža Mihajlović - čestiti srpski oficir u vrtlogu belosvetskih mešetarenja.

Major Milan Tepić - data reč je svetinja! Đeneral Veljko Radenović - čin koji se zaslužuje činjenjem junaštva!

Tibor Cerna - za ovu zemlju je vredelo umreti! Pukovnik Ljubinko Đurković - vitez odbrane na Košarama. General Vladimir Lazarević - čovek koji je nadmudrio NATO i odbranio Srbiju!

Piloti Zoran Radosavljević, Milenko Pavlović i drugi - jer niko nije rekao neću! Heroji sa Košara i Paštrika - jer su radi slobode još za života pakao prošli. I tako nazad i unapred čuje se samo Marko, Stefan, Milan, Dušan, Stevan...

Nizu nema kraja, jer naš je usud „biti kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati”, a to ćemo moći isključivo sećajući se svetlih primera naših predaka i savremenika. Nažalost, sve je više novih „mirotvoraca” koji savetuju zaborav brižljivo popisujući fabrikovana zlodela naših sunarodnika pod geslom - da se zna istina, selektivna, ali prihvatljiva zapadnom svetu, koji želi našu propast ili bar zombiranu predaju.

Ali avaj, i dalje odzvanja u genima kratki usklik koji se ne da obrisati poput kakvog dokumenta sa hard-diska, odzvanja i preko usana prelama poruku za vekove vekova - NEMA PREDAJE! Da se ne zaborave, da uđu u udžbenike, u predanja za buduće generacije, pomenimo srpske heroje uvek i svuda, jer ako ih zaturimo u fiokama zaborava, ako ih se postidimo i nedajbože odreknemo - biće to naša sramota i naš kraj.