Srpska

Mali je broj onih koji pri pomenu Srpske misle na Andrićgrad, ponos, hrabrost i spremnost da se Srbin održi na svom tlu, baš kao što to čine Jevreji ne dajući Jerusalim iako su okruženi mnoštvom onih koji žele da ga uzmu. Vetrometina bi mogla postati sinonim za Republiku Srpsku, koja je od svog nastanka 9. januara 1992. godine i međunardnog prizanja tri godine kasnije primala udarce sa svih strana. Srpska i danas stoji, ne klecaju joj noge iako je stalno prljavo gađaju “ispod pojasa”.

Džaba protivnicima svi oni belosvetski špijuni koji se trude da sa svojih važnih pozicija uruše Srpsku. Polako se odbacuju poluinstitucionalne poluge i uvodi “batina”- terorizam koji su uvezli džihadisti. Jasno je zašto se blagonaklono gleda u Federaciji BiH na kampove bezumnih samoubica koji su učestvovali u svim važnim terorističkim napadima od Amerike do Francuske. Nema kome nije jasno da referendum o radu suda i tužilaštva koji se želi u RS zapravo jeste samo odbrana od novog pokušaja urušavanja prava i pravde, kao i obespravljanje Srba koji časno i čvrsto stoje dok ih u mulj pokušavaju zakopati da na njih i njihovo postojanje ništa ne podseti.

Ipak Srpska zastava se i dalje ponosno vije, a iz dubine do nebeske visine se vinuo Andrićgrad. Mnogo puta u prošlosti RS nije mogla računati na Srbiju, na maticu. Iako je danas pitanje gde je matica srpstva. Ipak, Srbija se katkad potrudi da uradi nešto za te časne i namučene ljude. Nedavno je sagrađena Osnovna škola “Srbija“, u kojoj će se učiti ćirilica! Da se ne zaboravi i nestane.