Srećan nam praznik rada!

U susret Prazniku rada pevačica Katarina Živković oprobala se u ulozi majstora. Ona je svim radnicima čestitala Prvi maj, a zatim ispričala kako je ona nekada slavila ovaj praznik. Atraktivnoj pevačici nisu strane popravke i majstorije, ali kaže da bi se više snašla da peva majstorima nego da radi njihov posao.

- Prvo mislim da ne znam ništa da uradim, ali kad se uhvatim nečega, ja to apsolviram, zaista. Nije da nisam imala dodirnih tačaka sa popravkama i majstorijama. Iz znatiželje sam pokušavala nešto sa popravljam po kući, molerišem i slično. Nije mi to ništa strano, ali bih ipak taj deo posla prepustila muškarcima. Na lepšoj polovini je da bude lepa i da se smeška i da se samo slika sa tim alatom, ali muškarcima bih prepustila te muške poslove - kaže pevačica i dodaje:

- Ne bih mogla da radim kao majstor, ali bih mogla da im pevam da im brže i lepše prođe vreme. Pevala bih im: „Kuće male, krečene u belo!“

Kaća se prisetila i kako je ona nekada slavila Praznik rada, a zatim objasnila kako to čini danas.

- U najlepšem sećanju su mi ostale proslave 1. maja u tinejdžerskim danima. Imali smo jednu šumu nadomak Leskovca, tamo smo odlazili za praznik. Pravili pljeskavice, družili se. Imali smo ogromne šatore, gde smo spavali. Ovog prvog maja radim, ali već ću 2. ili 3. maja otići negde da se odmorim sa društvom - priseća se Katarina.

Na pitanje kako bi trebalo da se proslavlja ovaj praznik i šta misli o štrajkovima radnika pevačica kaže:

- Što se tiče toga kako treba proslaviti 1. maj, mogu da kažem da svako treba da bira kako mu odgovara. Ako radnici žele da štrajkuju, neka štrajkuju, ovi drugi neka roštiljaju. Ja kao pevačica sigurno ne bih protestovala, jer sam veoma zadovoljna svojim poslom i ništa ne bih menjala. Toliko volim svoj posao i srećna sam što sam pevačica. Pevanje je jedna od retkih profesija gde se čovek zabavlja, gde uživa, gde opušta druge ljude, gde nema mesta tuzi i nesreći. Stvarno ne mogu da razumem koleginice koje se žale i koje pevaju, a nije im do života. Ja onog momenta kad osetim da mi je teško, da mi je naporno što putujem, što ne spavam, ja ću prestati da se bavim ovim poslom - kaže pevačica i dodaje:

- Sve volim u vezi sa mojim poslom. Evo jedan primer. Pre nekoliko dana imali smo humanitarni koncert u Doljevcu, gde smo namerno hteli da idemo svi zajedno u jednom kombiju. Kao ekskurzija. Svi mi pevači smo u tom kombiju jeli, pili, šalili se. Prvo što smo uspešno odradili taj koncert, skupili smo novac za decu sa posebnim potrebama u Doljevcu, a na sve to smo se i jako lepo proveli. Naš posao je mnogo lep.