SRBIN

Možda je lakše slikama, tetovažama kojima je prekrio celo telo.

- Živim u Nemačkoj, borim se za Nemačku, ali Srbija je moja jedina kuća. Putem tetovaža želeo sam samo da iskažem svoju životnu priču, šta osećam i koliko sam ponosan na svoju zemlju! Čak 10 tetovaža sam posvetio Srbiji. Iscrtao sam celu desnu nogu, celu levu ruku, stomak, leđa, rebra, glavu... Ma celo telo, ali samo pričama koje me inspirišu - počinje Tekić priču za „Alo!“.

Prvo što primećuemo ispod belog kimona je lik cara Dušana, tetoviran preko celog vrata.
- Dušan je na prednjem delu, a grb Nemanjića na zadnjem. Na levoj ruci imam i čuveni citat cara Lazara pred kosovski boj, na bicepsu srpski grb, na ramenu Svetog Nikolu, na leđima tri naše crkve... Mogu do sutra tako... Pored uveta sam ispisao „Srbi“, na levoj podlaktici „s verom u Boga“, a na grudima, tik uz ljiljane, svoju malu molitvu... Sviđa mi se kako to izgleda.

David ne krije da ne može bez Srbije i naših ljudi.
- Te 2000, Slavko, moj otac, a sada i trener, dobio je iz Nemačke ponudu za posao koju nije mogao da odbije. Iz obdaništa u Bačkom Jarku odjednom sam se obreo u Nemačkoj, ali korene nisam zaboravio. Eto, baš prošlog vikenda sam osvojio Evropski kup, ovde u Srbiji, i to mi je najdraža titula u karijeri, a mnogo ih imam. Često sam u Nišu, u Novom Sadu treniram. Volim da kažem da u Nemačkoj radim, a da u Srbiju dolazim na raspust.

Da li će se vratiti na ove prostore, pitamo mladog džudistu.
- To se ne dovodi u pitanje! Čim završim karijeru. Imam dva sna, dva cilja. Da osvojim olimpijsko zlato, pa da se vratim i otvorim školu džudoa u Srbiji. Više mi ništa ne treba - poručuje ovaj budući veliki šampion.

 

 

Save

Save