Srbijo, spasi vaterpolo!

To je ono što je Prlainović poručio nakon finala, ali i ono što svi već odavno znamo. Međutim, kako je sam istakao, “nije na igračima da se zameraju političarima i vrhu države”.

Dakle, kako spasti sport koji nam donosi toliko radosti? Koliko para treba? Da li nam je milije da gledamo kako se raduju Prlainović, Gocić, Filipović, selektor Savić... ili su nam ipak bliži mudraci poput Miodraga Božovića, “čuvenog” Bogdanova, “janjičara”iz Humske, velikog direktora Vazure...

Koliko miliona evra smo ukucali (pare državne, dakle naše) u FK Crvena zvezda i FK Partizan, a realno bi za “samo milion evra godišnje” mogli da sve vaterpolo kubove u Srbiji postavimo na noge.

Međutim, hajde da se ne zadržavamo samo na vaterpolu, umiru mnogi sportovi u našoj zemlji - rukomet, košarka - jer svi klubovi koji nisu u ABA ligi “preživljavaju na aparatima”...

Kako su naši sportisti pronašli snage da oduvaju protivnika u finalu u Riju, tako državni vrh Srbije mora da pronađe snage da “otkloni kancer iz srpskog sporta”.

Da privatizuje fudbalske klubove, a novac koji ubacuje u bunar bez dna (nijedan fudbalski klub u Srbiji nije prošao kvalifikacije za evropska takmičenja) preusmeri tamo gde imamo uspeha, u zdrav deo našeg sporta - vaterpolo, rukomet, borilačke sportove, streljaštvo...