Srbiji prete prirodne katastrofe

Dojče vele

Vesti

2016-08-25 22:49:12

Kada udare zemljotresi i poplave, najranjivije su države u kojima manjka infrastrukture, logistike i dobre politike. Srbija je jedna od njih, pokazuje Svetski izveštaj o riziku koji je objavilo udruženje „Razvoj pomaže“.

Ne ponovilo se: Poplava u Obrenovcu 2014. godine, Foto: Profimedia

Srednje jaka nijansa roze – tako je Srbija ofarbana na karti rizika koju je izdalo udruženje „Razvoj pomaže“ koje okuplja sedam velikih humanitarnih organizacija. Radi se o riziku od prirodnih katastrofa koji u velikoj meri zavisi od igre prirode: tako je verovatnoća zemljotresa daleko veća u Italiji, a poplava u Holandiji nego na Balkanu. Ali autori ovogodišnjeg izveštaja u obzir uzimaju i državnu politiku i njene posledice: kakva je infrastruktura? Da li su građevine trošne i padaju i pri lakšem potresu? Kako se reaguje u slučaju prirodne katastrofe? Kako se pomaže pogođenima?

Marić: Neophodno podići svest ljudi

Iako građani često misle da se jači zemljotresi dešavaju negde drugde, iskustvo sa Kraljevom iz 2010. godine govori drugačije, smatra načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić, ističući da MUP ima nekoliko timova potpuno obučenih da reaguju ukoliko dođe do takve situacije.

"Potrebno je podići svest građana da to što se zemljotres dešava ređe nego negde drugde, ne znači da neće ovde, ne da žive u strahu, već da shvate da je to rizik kojem je i Srbija podložna", rekao je Marić Tanjugu.

Ističe i da Srbija ima pet regionalnih timova sa oko 120 pripadnika potpuno osposobljenih i specijalno obučenih, zahvaljujući kolegama iz francuske i ruske službe. Timovi su opremljeni neophodnom opremom za zbrinjavanje postradalih u ruševinama i posebno obučenim psima.

"To su ljudi koji su u stanju da reaguju u slučaju zemljotresa bilo gde u Srbiji i da pruže pomoć u kolegama regionu i te kapacitete nameravamo da proširujemo", rekao je Marić.

On smatra i da je potrebno da deca još u školama nauče kako da se sačuvaju, što sada nije slučaj, podsećajuhi da MUP već nekoliko godina vodi kampanju da do svakog stanovnika stigne porodični priručnik za vanredne situacije, sa najosnovnijim pravilima. Svega 100.000 priručnika je za sada podeljeno, istakao je Marić.

"Ako znate da vam preti rizik, radite sve da podignete kapacitete. Ne možete da sprečite, ali možete da spasiti što više ljudskih života", naveo je Marić.

Prirodni uslovi nisu naklonjeni Srbiji gde postoji relativno visok rizik od zemljotresa i poplava. Međutim, što se tiče onoga što čovek može uraditi kako bi predupredio posledice, Srbija se nalazi u grupi zemalja u kojima postoji „potreba“ za delovanjem. Tu je u sredini, u društvu recimo Alžira, Jermenije, El Salvadora i Gvatemale.

Saobraćajna infrastruktura Srbije – sigurni putevi, železnica, aerodromi, luke – ocenjena je sa 20 odsto (najbolje je, među ugroženim zemljama, ocenjena Australija sa 54, a najgore Kirgistan sa 11,2 odsto). Izgrađenost i kvalitet električne mreže je u Srbiji ocenjen sa 80,1 odsto (najgori Čad 9,3 odsto, najbolja Holandija 97 odsto), a logistika – efikasnost carine i graničnih prelaza, kvalitet transportne infrastrukture – sa 44,1 odsto (najgori Haiti sa 17,9 odsto, najbolja Holandija sa 79,7 odsto).

Takođe, Srbija je u tekstu izveštaja izdvojena kao zemlja koja je zbog loše pripremljenosti prebačena u kategoriju veće ugroženosti – iz klase „srednjeg“ u klasu „visokog rizika“. U izveštaju je to objašnjeno povećanjem ranjivosti nakon aktualizacije podataka, ali i zbog smanjenih kapaciteta za borbu sa katastrofama. Suprotno, Namibija je zbog dobrih mera prebačena iz „srednjeg“ u „nizak rizik“.

Na neslavnom prvom mestu prema ukupnom riziku je pacifička državica Vanuatu koja se prostire na 83 ostrva, ima aktivne vulkane i uvek iznova biva pogođena zemljotresima i cunamijima. Slede Tonga, Filipini, Gvatemala, Bangladeš… Od 171 zemlje za koju su prikupljeni podaci, Srbija je na 68. mestu. Od država regiona, gore stoji jedino Albanija (40), a od evropskih država samo još Holandija (49) zbog geografske izloženosti olujama i poplavama.

Daleko su manje rizične BiH (91), Rumunija (97), Makedonija (98), Mađarska (105), Bugarska (120), Hrvatska (125), Slovenija (134). Za Crnu Goru podaci nisu prikupljani, dok se Kosovo uopšte i ne pominje. Prema ovom indeksu, što se prirodnih katastrofa tiče, najbezbednije je živeti u Kataru, Malti i Saudijskoj Arabiji.

Pripremljenost za prirodne nepogode je odlučujuća. Autori to ilustruju primerom da razorni zemljotres u Italiji jeste tragedija, ali neće prerasti u humanitarnu katastrofu. Zato Matijas Garšagen, jedan od autora izveštaja, kaže da bi međunarodna zajednica razvojnom pomoći trebalo da pomogne zemljama u razvoju poboljšanjem i izgradnjom infrastrukture – pre nego što se katastrofa desi.

U Srbiji nema opasnosti od potresa poput onog u Italiji

Nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Italiju, nameće se pitanje koliko je Srbija ugrožena od te prirodne katastrofe, a zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda (RSZ) Branko Dragičević Tanjugu je objasnio da u našoj zemlji postoji visok nivo ugroženosti, ali ne i od potresa poput onog u Italiji, koji je odneo 250 života.

Prema rečima Dragičevića, najugroženija od mogućih potresa je centralna Srbija, gde je bilo i zemljotresa intenziteta do devet stepeni Merkalijeve skale, kao i do 5,9 stepeni Rihterove skale. Ugrožene su svilajnačka, trstenička, rudnička, lazarevačka i kopaonička oblast.

"Tu su se dešavali i očekuju se snažni potresi. Zemljotres u Kraljevu je bio tri puta slabiji od zemljotresa 1922. godine u Lažarevcu koji je imao magnitudu 5,9 jedinica Rihterove skale", rekao je Dragičević Tanjugu.

Objašnjava da zemljotres ne nastaje ni iz čega, već se energija akumulira i nekoliko godina, zavisno od magnitude, a u tom periodu se pojavljuju se razni predznaci zemljotresa, ponekad su to "rojevi" slabijih zemljotresa, geofizičke promene ili drugi. Nevolja je što ih ima mnogo, oko 270 do 300 raznih predznaka, pa ne postoji jedinstven obrazac, te se oni ne mogu koristiti kao siguran način predviđanja.

"Bilo je predviđanja zemljotresa u Akvili 2009. godine, kada su mnogi seizmološki zvaničnici bili osuđeni jer nisu postupili po predviđanjima jednog geofizičara koji je merio koncentraciju radona, a 2011. je pola Rima napustilo kuće zbog najave zemljotresa. Ovo sada niko nije mogao da predvidi i ta tehnika predviđanja još nije stopostotno sigurna i nije u funkciji", rekao je Dragičević.

RSZ je izradio digitalnu kartu hazarda uz pomoć svako ko želi i može da pozicionira svoj objekat na "Gugl karti" i iščita vrednosti očekivane u budućnosti. Karta je napravljena na osnovu izučavanja seizmičnosti iz prošlosti, savremene seizmičnosti i na osnovu seizmotektonskih i geoloških izučavanja, objašnjava Dragičević i dodaje da karta predstavlja podlogu posle koje prostorni planeri odlučuju na kojim prostorima i pod kojim uslovima se mogu graditi objekti.

Na pitanje pod koji se uslovima mogu graditi objekti u našoj zemlji, profesor Građevinskog fakulteta Dragoslav Šumarac ističe da su svi objekti koji imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu sigurni od zemljotresa, u odgovarajućoj zoni u kojoj se nalaze.

"Tu građani mogu da budu mirni", poručio je Šumarac koji je predsednik Inženjerske komore Srbije, uz napomenu da su u Srbiji posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine doneti propisi po ugledu na SAD i od tada sve zgrade moraju da budu otporne na određenu jačinu zemljotresa.

Problem je, međutim, u staroj gradnji, a posebno sa nelegalnim objektima, kojih u Srbiji, prema rečima Šumarca, ima oko milion i po. Objašnjava da licencirani inženjeri moraju za svaki objekat da proračunaju seizmičku otpornost, a to znači da se određuju dimenzije zidova, liftovskog jezgra, kao i stubova, pošto ti elementi najviše trpe kod zemljotresa.

"U Evropi je sada uveden evro-kod 8 koji se bavi seizmikom za trusna područja, a to su uglavnom Grčka, Italija, Balkan..., a inženjeri Inženjerske komore Srbije su osposobljeni da rade i po tim evrokodovima", dodao je Šumarac.

Da li će jak zemljotres poprimiti obeležja katastrofe u velikoj meri zavisi od ljudskog faktora. U tom smislu, stanovništvo se mora štititi pre zemljotresa, a svi bi trebalo da se obaveste u kojoj seizmičkoj zoni žive, gde grade objekte, da obezbede sve, unapred prepoznaju sigurna mesta u kući gde mogu da se sklone.

Kada se zemljotres dogodi, savetuje Dragičević, treba se skloniti, kod starih zgrada u dovratak, dok je u novim zgradama manje masivnih zidova.

"Ne bežati, zadržati prisebnost, čučnuti na pod, pokriti glavu i vrat rukama, sakriti se u ugao prostorije gde je masivni zid, skloniti se od staklenih površina", kaže on. Zatim treba sačekati da zemljotres prestane i tek onda napustiti zgradu i odaljiti se od nje i to nikako ispod dalekovoda, drveta ili podvožnjaka.