Srbija da se dobro pripremi za bugarsko predsedavanje EU

 

CEP, naime, podseća da je na nedavnom sastanku premijera Bugarske Bojka Borisova sa predsednikom Evropske komisije Žan Klodom Junkerom istaknuto da će jedan od prioriteta predsedavanja Bugarske od 1. junara biti uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Konstatuje se i da se do sda nije dešavalo da jedna država koja treba da predsedava Savetu u tako ranoj fazi naglašava proširenje Unije kao jedan od svojih prioriteta.

"Mi smo, u proseku, otvarali po dva poglavlja kada su EU predsedavale države kojima proširenje nije bilo visoko na listi prioriteta", objašnjava Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.

"Od januara, kada Uniji bude predsedavala Bugarska, koja tako rano i izričito ističe važnost proširenja, i kada se od zvaničnika EU sve više čuju pozitivni glasovi u prilog proširenju, taj broj morao bi da bude veći. U narednom periodu imaćemo seriju balkanskih predsedavanja, jer nakon Bugarske slede Austrija - koja je veoma okrenuta Balkanu i Srbiji - a nakon nje i Rumunija. Tokom ovih predsedavanja, Srbija bi trebalo da otvara veći broj poglavlja", podsetila je.

Lazarević, medjutim, ističe da Srbija treba ovo da posmatra, ne kao neminovnost, već kao svoju šansu da pokaže da je ozbiljna u svom procesu pristupanja EU, te da ozbiljno krene u implementaciju reformi u domenu poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, da ubrza ekonomske reforme, kao i da unapredi situaciju u oblasti javne uprave - što su sve takozvane osnovne reformske oblasti, u kojima se napredak očekuje što ranije u procesu pristupanja jedne zemlje.

Srdjan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a ističe da će Bugarsko predsedavanje obeležiti i veći broj važnih dogadjaja za proširenje Unije.

"U februaru nas najpre očekuje objavljivanje najavljene Junkerove strategije za pristupanje Srbije i Crne Gore, a već u aprilu i novi "paket za proširenje", tj. revidirana strategija Evropske komisije za proširenje i izveštaji o napretku svih balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju", naveo je.

Ton aprilskog izveštaja, kaže, u velikoj meri će zavisiti i od stanja u oblasti vladavine prava, koje će Komisija opisati u dokumentu poznatijem kao 'non-pejper', a koji će biti objavljen ovih dana.

Majstorović podseća da od stanja u oblasti vladavine prava, koja je obuhvaćena pregovaračkim poglavljima 23 i 24, i formalno zavisi tok pregovora u svim drugim oblastima.

Objašnjava i da će Bugarska na proleće organizovati veliki samit izmedju predsednika i premijera država Evropske unije i država Zapadnog Balkana, "što je prvi samit takve vrste još od onog u Solunu 2003. godine, kada je našem regionu i formalno otvorena perspektiva članstva u Uniji".

On dodaje da ovaj samit predstavlja veliku priliku za ceo region, te da je bugarski premijer na sastanku sa Junkerom više puta istakao važnost balkanskog regiona. Bugarska vlada je, ističe, najavila 'balkansko predsedavanje', a ohrabrujuć je i sam moto njihovog predsedavanja "Ujedinjeni smo jaki" (United we stand strong). Majstorović objašnjava da je Bugarska, kao država na istočnom rubu Unije, jedna od zemalja koje ponajviše osećaju "prazninu" koju na karti EU predstavlja Zapadni Balkan.

Centar za evropske politike podseća da su evropski zvaničnici, medju kojima i Junker i Mogerini, u prethodnim mesecima nekoliko puta isticali da je proširenje visoko na agendi.

Najpre je to učinila Mogerini koja je istakla da će "naš kontinent postati zaista ujedinjen tek kada svi naši partneri na Balkanu postanu deo Evropske unije", a potom i Junker koji je po prvi put definisao 2025. godinu, kao rok u kojem je moguće ostvariti proširenje Unije na Srbiju i Crnu Goru.