Dule Savić: Mnogi iz Srbije su se iz PE*ERSKE SNOBOVŠTINE šlihtali Hrvatima na SP!

Nije teško doći do Dušana Savića, uvek je raspoložen da popriča s vama kad ga sretnete u gradu i uvek će vam odgovoriti na telefonski poziv, samo što nije tako lak na davanju izjava. Ne voli da se eksponira i deli svoje mišljenje s drugima, verovatno zbog toga da kasnije ne bi morao da objašnjava šta je zaista mislio. A danas je mnogo onih koji baš ne umeju na keca da shvate poentu, osim ako im se ona ne nacrta. Zato je ovoga puta u razgovoru za „Alo! Sprint“ pokušao da bude što jasniji i eksplicitniji.

Dogovorili smo se da se nađemo u lokalu u centru Beograda i on se pojavio u tačno dogovoreno vreme. Ni minut pre, ni minut kasnije. Pokazao nam je sat na mobilnom telefonu i rekao:

- Mi centarfori moramo da imamo osećaj za vreme. Ako dođeš ranije, onda si u ofsajdu, a ako zakasniš, ode prilika. Zato, evo me baš kad smo se dogovorili.

Prošle su nedelje od kraja Mondijala, celi mesec od eliminacije Srbije, ali ta tema izgleda kao najpogodnija za početak razgovora, zar ne?

- Pre svega, ovo je bilo najbolje organizovan Mondijal do sada, a znam da mnogi sa Zapada ne mogu da podnesu činjenicu da je Rusija civilizovana zemlja. Jednostavno su morali priznati da je sve ono što se u njihovim zemljama priča o Rusiji najobičnija laž. Čak je i Garet Sautgejt, selektor Engleske, govorio vrlo pozitivne stvari o Rusiji. To je za mene najjači utisak - počinje priču Savić.

Da li vas je zadovoljio nastup Srbije?

- Ostvaren rezultat na Mondijalu u Rusiji možemo da posmatramo i s negativne i s pozitivne strane, ali nisam baš u poziciji da komentarišem dešavanja u reprezentaciji. Moj sin Vujadin je igrama izborio mesto u reprezentaciji, ali ga je povreda omela da debituje. I zato, ukoliko bih hvalio sve što se dešavalo pre SP i tokom njega, odmah bi rekli: „Vidi ga ovaj, udvara se zbog sina“, a ukoliko bih kritikovao, stigli bi komentari: „Vidi ga ovaj, seče granu na kojoj mu sedi sin i više nikad ga neće zvati u reprezentaciju“. Zato bih ovde završio.

Za narod u Srbiji Mondijal su obeležila dva ključna detalja, a prvi od njih je poraz od Švajcarske?

- Definitivno nam je nedostajalo sreće, ali i pravde da prođemo u drugi krug. Ono što je posebno bolno jeste apsolutna krađa i još jedan susret s nepravdom. I to izazvanom namernim gestom nemačkog sudije Feliksa Briha.

Mislite li da je postojala namera?

- Nemoguće da nije, kad vam signaliziraju iz VAR sobe da pogledate snimak, a vi to odbijete. Svi drugi su gledali snimke, a samo on nije hteo.

Tu utakmicu su obeležile i brojne vanfudbalske stvari?

- To se sve znalo unapred i videlo se da je odavno određeno ko će biti krivac. Mi nismo imali nikakve veze s nesportskim gestom, a zbog zastave koja je nakratko bila na tribinama, kažnjeni smo devet puta više od njih. Pre početka utakmice skrenuta je pažnja FIFA da u toj reprezentaciji igraju neki koji nisu Švajcarci, već Šiptari i koji nose kopačke sa zastavom Albanije. Da su to ljudi koji su vaspitavani da mrze Srbiju. Imali ste i ono mlataranje onim skraćenim prstima koji služe samo za prodaju semenki i koji kao simbolizuju neke orliće, ali će im ta krila vrlo brzo biti skresana. I za sve to su kažnjeni sa pet hiljada evra. Dobro nam nisu uzeli tri boda, a mogli su i to.

Imate li ideju zašto je to tako?

- To je određeno na višem nivou. Oni su svi plaćeni od narko-novca. Sve su to crni fondovi. Zna se kako se to finansira. Od prodaje droge, oružja, trgovine organima, držanjem prostitutki po Italiji…. Setite se da su pre nekoliko godina određeni čelnici FIFA pohapšeni zbog uzimanja mita. Taj novac sigurno nije skinut s nekog računa, pa dat njima, već je reč o tim crnim fondovima. Nije to ništa nepoznato. To oni tako rade.

Drugi detalj s ovog SP, da se vratimo na malopređašnju priču, jeste utakmica između Rusije i Hrvatske. Srbija se bukvalno podelila zbog tog duela, svađala su se braća, kumovi i najbolji prijatelji?

- Razumem da neko kome je porodica iz Hrvatske navija za nju, to je ljudski, ali ružno je što su se mnogi iz snobovštine, neke evropejske, pederske i iz autošovinizma dodvoravali na taj način. Što bi rekli mladi, misle da su tako „in“. Kao, oni nas vode u Evropu tim razmišljanjem. Imam dobre prijatelje koji su Hrvati i siguran sam da se gade ovoga što je bilo u Zagrebu. Gade se ustaške politike Hrvatske i preselo im je finale zbog ovoga što je bilo posle toga. Ne razumem one koji su navijali za ustašku Hrvatsku. Lelemudi koji iz mržnje krive Srbiju i pljuju je, a onda, da bi se izlečili, navijaju za Hrvatsku. Imaju i oni pravo, ali postoje institucije koje su zadužene za to, samo što su im kapaciteti popunjeni. Mada, reč je o ozbiljnijim slučajevima i trebalo bi pronaći neki krevet i za njih.

 

Pogađa li vas to kao Srbina?

- Pogađa, ali ne smeš da se pališ i ne treba ulaziti u razgovore s budalama, jer je taj sukob unapred izgubljen. Oni vas dovode na svoj teren i onda vas dobiju na iskustvo. Jer oni su budale celi život, a vi ste prvi put na tom nivou. Treba pustiti frustrirane budale, sa svojim promašenim životima, koji dobiju neki javni prostor da pričaju gluposti. Znate, ima svet svoje ljubimce za određenu upotrebu, kojima da malo para, a onda ih pusti niz vodu. Sigurno ih ne vole zbog lepote, nego zato što završavaju prljave poslove. Pogodilo me je to što su neki sitni ljudi našim greškama dobili priliku da se iživljavaju.

Treba razdvojiti sport i politiku?

- Pa, ja o tome i govorim. Jedno je navijati za Hrvatsku, koja igra dobar fudbal, a drugo je ustaška Hrvatska, koja se zasniva na mržnji prema Srbima i klanju Srba. To su različite priče. Ima tu normalnih ljudi, koji se gade svega ovoga, a još više se gade ovih naših budala. Ove sadašnje ustaše najviše vole da iskoriste ove naše budale i onda ih gurnu u septičku jamu, jer ako pljuju po svom narodu, zašto te budale sutra ne bi pljuvale i po njima, ako im neko drugi za to bude platio.

Politika se umešala i kad je Zvezdi zabranjeno da gostuje u Gračanici?

- Nije to poslednji put da su nam zabranili tako nešto, a neće biti ni najgore što će biti.

Fadilj Vokri, koji je lično ispred FS takozvane države Kosovo, potpisao taj dokument, više nije među živima, pa nećemo dobiti potpuno obrazloženje te odluke?

- Šta da radimo, mislim da je trebalo da nas pusti.

Da li ste ikada pričali s njim?

- Nas dvojica nismo igrali u isto vreme, on je mlađi, mislim deset godina, ali sreli smo se jednom. Bilo je to uoči nekog vrlo značajnog večitog derbija, koji je ili bio jubilaran ili je odlučivao o tituli, ne mogu ni ja sad da se setim. Pozvali su me prijatelji s Kosova i pitali da li bih mogao da odem u južni deo Mitrovice i zajedno s njim da najavim tu utakmicu. Tu su bili šiptarski novinari i mi smo pričali o derbiju. Vokri me je na kraju pitao: „Šta mi možemo da uradimo za vas“, a ja sam rekao: „Vodite me u Peć, da obiđem sve ono što ste srušili i spalili mojoj supruzi Marini“. Nije odgovorio ništa, a ko zna kako su sve to preveli šiptarskim novinarima.

Mnogo se pričalo i o srpskom poreklu golmana Danijela Subašića?

- Ne zna se kome je teže. Srbima koji ostanu Srbi ili oni koji postanu lažni Hrvati, pa imaju unutrašnju borbu i trpe sve te muke. Tom momku nije lako, ali šta da se radi, svako bira svoj put. Znam mnogo Srba koji žive u Hrvatskoj, kojima je teško i koji nemaju drugog izbora.

Mnogo smo i mi pričali o politici. Kako, sa čisto sportskog aspekta, komentarišete ovo Svetsko prvenstvo?

- Ne bih se složio da smo u Rusiji videli neko veliko iznenađenje. Za razliku od mnogih ranijih Mondijala ovde nismo imali izrazitog favorita. Ranije su to bili Brazil, Nemačka, pa i Španija. Ovog puta nismo imali Italiju ni Holandiju, a Nemačka je bila impotentna. Iskreno čak nisam bio siguran da li će Brazil i Argentina proći prvi krug. Šta reći kad je jedna Engleska došla do polufinala.

Ko vas je od igrača oduševio?

- Niko. Nije ovde odskočio nijedan igrač. U redu, videli smo Mbepea, ali njega znamo iz PSŽ. Nije bilo nekoga poput Pelea, pa Šekija u Čileu, Euzebija u Engleskoj 1966. ili Johana Krojfa u Minhenu.

Svetsko prvenstvo je iza nas, stvarnost Srbije je Superliga sa svim svojim manama?

- Nemojte tako, nije baš sve tako loše. Svi mi više volimo šestosobni stan nego garsonjeru, zar ne? Pa i fudbal je bio bolji kad su u ligi nastupali klubovi iz šest jugoslovenskih republika. Tu su bili Dinamo, Hajduk, Velež, Rijeka, Olimpija, a do 28 godine niko od igrača nije smeo da ide iz zemlje. Normalno da je liga bila kvalitetnija. A danas deca odlaze sa 14 ili manje godina. Pitanje je vremena kad će da smisle mašinu, koja će još u majčinom stomaku da procenjuje koliko je beba talentovana za fudbal, pa će onda da kradu i bebu i trudnicu.

 Zar to ne ide u prilog tvrdnji da liga nije previše kvalitetna?

- Ide, ali ne zaboravite da su Partizan i Zvezda prezimili u Evropi, da je reprezentacija bila prva u grupi tokom kvalifikacija, igrali smo Mondijal u Rusiji…. Nije sve to za potcenjivanje.

Šta treba da se dogodi, pa da neki naš klub uradi nešto veliko u Evropi?

- Mnogo toga. Liga Evrope je napravljena jer je Liga šampiona zapravo liga bogatih klubova, koji žele da vrte što više para, pa se ovo takmičenje napravilo za ostale ekipe. Evo, PSŽ je platio za Nejmara 220 miliona evra i naravno da neće da dozvoli nekoj Zvezdi ili Steaui da budu šampioni sa budžetom od dva ili pet miliona evra. Upravo zbog toga je napravljeno da prvak Evrope odigra više od 20 utakmica, a ne devet, kao kad je Zvezda uzela titulu. Da li je to nepravda? Verovatno jeste, ali šta da radimo, nismo baš svi na istoj crti.

Kuda to vodi?

- Slutim da će forma takmičenja UEFA uskoro biti neka vrsta NBA lige, gde će 15 do 20 velikih klubova da vrte pare i trofej. Mislim da nema šanse da ostane ovako. Veliki stalno traže da zarade što više i iskoriste male. Tu će se ubaciti kineske i američke korporacije, jer oni sada ulažu veliki novac u fudbal. Napraviće se neka vrsta evroatlantske Lige šampiona s jedinim ciljem da se zaradi što više para. Mi ostali ćemo igrati seljačke lige po Evropi. Regionalne ili tako nešto slično.

A da se pojavi neki ludi bogataš koji će da kaže: „Kupujem klub u Srbiji?“

 - Da bi se to dogodilo, on mora da ima razlog zašto to želi da uradi. Neće niko, ma koliko bio lud i bogat, da baci 200 miliona evra. Mora da zna šta hoće. Hoće li da bude šampion Evrope ili šampion Srbije, a realno taj klub Superligu može da osvoji i bez njega. A ovo drugo…. Pa ne možeš danas da igraš u Badnjevcu ili Surdulici, bez želje da nekoga vređam, a sutra da igraš protiv Reala i Barselone. To ne ide. Tako ne možeš da osvojiš Ligu šampiona.

Koliko bi, hipotetički gledano, liga od pet šest privatnih klubova pomogla reprezentaciji Srbije?

- Hrvati su drugi na svetu, a nemaju mnogo igrača iz svoje lige. Brazilci igraju u Evropi, baš kao i Argentinci. Ako ćemo iskreno, i Francuzima više od pola reprezentacije igra u inostranstvu. Evo, Englezima svi reprezentativci igraju u Premijer ligi, pa opet ništa ne urade već godinama. Pričao sam jednom prilikom s Aleksom Fergusonom o tome, ali on je Škot, pa ga to ne pogađa mnogo. Englezi imaju najjače takmičenje na svetu, ali njihovi reprezentativci igraju u klubovima koji se plasiraju od sedmog do 15. mesta. Ne ide. Eto, Arsenal u periodu kad je bio najjači, među 18 igrača nije imao ni jednog jedinog engleskog igrača. Zato su im rezultati reprezentacije takvi - kaže Savić.