Četvrtak
17.05.2012.
17.05.2012.
Oni malo ambiciozniji sanjaju i osvajanje trofeja, a neki da baš oni podignu pehar. Međutim, retki su oni koji takve snove pretvaraju u javu. Pera Božić je jedan od njih! Ako neko ne zna, sada već “profesionalni dizač pehara” je pod 17 recku upisao trofej Kupa Radivoja Koraća, poslednji pehar koji je do sada podigao kao kapiten najboljeg tima u istoriji naše košarke - beogradskog Partizana!
Možda ova brojka nekome izgleda i da je više od snova, ali Pera na to ne gleda tako...
- Još sanjam trofeje - kratko će ovaj 33-godišnjak, a odmah potom nastavlja:
- Sve stoji... Sanjao sam kao mali sve ovo što mi se događalo u Partizanu. Istina je da je ovoliki broj trofeja možda i više od snova, ali verujte mi, i dalje sanjam isto. Radujem se svakom novom trofeju, novoj pobedi... Kada to prestane, prestaću da igram košarku - iskren je najtrofejniji igrač Partizana ikada.
- Da li vam je dosadilo da dižete pehare?
- Ne, nimalo. Ne bih se bunio da to radim još dugo, dugo...
- Da li zbog toga što baš vi “morate” da dižete pehare imate veće bicepse od saigrača?
- (Smeh) Vidite, trofej jeste težak da se osvoji, svaki, pa i ovaj poslednji, Kup Radivoja Koraća. Međutim, nije ga teško podići. Velika je to radost, strašno jake emocije. Što se tiče bicepsa, podignu ga posle mene i ostali igrači, tako da ne odskačem po tome - kroz smeh će Pera.
- Može li neki pehar da se izdvoji po značaju za vas?
- Najdraži su mi prvi koji sam podigao zbog same činjenice da mi je to bilo prvi put, ali posebno mi je drag i svaki poslednji. Sada je to ovaj Kup, ali se nadam da će neki drugi uskoro da mi bude draži od njega.
- Kakav je osećaj biti najtrofejniji kapiten u istoriji najboljeg kluba u zemlji?
- Hm... Voleo bih da taj osećaj mogu rečima da opišem, ali je to neopisivo. Pokušaću: jednostavno imam sreću da sam deo Partizanovih pobedničkih generacija. Uz mene su uvek bili momci koji su vrhunski košarkaši, ali pre svega dobri ljudi. Zbog toga ne volim da se ističu podaci o tome koliko sam trofeja podigao. To je manje bitno. Mi smo do pobeda dolazili timskim duhom i igrom.
- Ostaje li žal što se niste oprobali u inostranstvu?
- Kad sam bio mlađi, možda sam nekada i poželeo da odem u neki inostrani klub, zbog novog iskustva, ali žali sigurno nema. Pa kako može da bude žali kada sam sve ove godine znao samo za pobede i slavlja sa Partizanom?
Dominik Džejms je sijao od zadovoljstva pošto je sa osam poena pomogao Partizanu da nastavi dominaciju u Kupu Radivoja Koraća.
- Oduševljen sam, ovo mi je prvi trofej, osvojio sam ga uz sjajne momke, sjajnog trenera. Organizacija je sjajna, mnogo sam srećan zbog kluba i zbog saigrača. Atmosfera je bila neverovatna.
Bivši košarkaši Crvene zvezde i Partizana pomno su pratili finale Kupa Radivoja Koraća putem televizije, a usput su na društvenoj mreži “tviter” komentarisali dešavanja u “Čairu”. Tako je Marko Kešelj, košarkaš Olimpijakosa, otkrio da je meč pratio u društvu svog saigrača, takođe bivšeg igrača crveno-belih i velikog “delije” Makedonca Pere Antića, ali su bili razočarani izdanjem izabranika Svetislava Pešića. Kešelj je tim povodom napisao: “Kad bi se skinuo Neša Ilić, pa da veže jedno pet-šest trojki, možda bih lakše gledao ovu utakmicu!”. Sa druge strane, kapiten “orlova” i centar CSKA Nenad Krstić posle trijumfa crno-belih uputio je dobro poznato pitanje “grobara” navijačima Zvezde: “Zašto ćutite?”
Komentara: 0