Spomen(ik) majoru Tepiću

Majoru Milanu Tepiću, Sinđeliću našeg vremena, biće otkriven spomenik u Beogradu.

Malo koji građanin Srbije nije čuo za herojski čin ovog junaka. Ne želeći da u ustaške ruke padnu značajne količine municije i minsko-eksplozivnih sredstava, a bez opcije da se odbrane od naleta hrvatskih separatista, 29. septembra 1991. donosi gotovo identičnu odluku poput Stevana Sinđelića dva veka ranije na Čegru - diže u vazduh magacin municije kasarne u Bjelovaru, uz polaganje sopstvenog života na oltar Otadžbine. „Jednom ljudi daju reč, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao reč da ću braniti ovu zemlju ako joj bude teško.”

Major Tepić ostao je dosledan svojoj reči koju je smatrao svetinjom, većom nego vlastiti život. Svedočanstvo o svesnoj žrtvi u vidu poslednjeg naređenja koje je svojim vojnicima izdao, prenosi se i danas kao usmeno predanje o heroju našeg vremena: „Vojsko, slušajte me dobro! Ne znam koliko ćemo moći još ovako da izdržimo, ustaše će tek žestoko navaliti i nastojati da nas zaskoče. Zato su pažljivi sa vatrom i izbegavaju da udaraju po skladištu, jer ovo što mi imamo ovde za njih je više nego dragoceno. Isključivo je moja briga da oni to ne dobiju u ruke, jer možete zamisliti kakva bi to tragedija bila za naš narod. Ovo je moja davna odluka i molim da se ne komentariše. Kad dođe trenutak da se više ne može izdržati i kad dođe muka do oka, tražiću da se udaljite na pristojnu udaljenost od glavnog objekta. Dakle, ne zamerite mi ako sam negde prema nekom od vas pogrešio, ali hoću dve stvari da uradim uz vašu pomoć: da ustašama ne dam Bedenik i da vi ostanete živi. Neka neko od vas sačuva ovaj moj ratni dnevnik. Voljno i zbogom, junaci moji!“

Vojnik Stojadin Mirković nije poslušao naređenje. Ostao je na večnoj liniji odbrane uz svog majora čekajući trenutak koji će ih odvesti u istoriju, ali i u večno pamćenje srpskog naroda. Eksplozija je odjeknula celim Bjelovarom. Po zvaničnim podacima, osim dva heroja - branilaca ustavnog poretka, poginulo je i 11 hrvatskih gardista, a nezvanično, život je izgubilo čak 200 zengi to jest ustaških separatista. Nakon detonacije, dim se uzdigao poput nekakvog spomenika, koji na tom mestu još dugo neće biti podugnut Tepiću.

U Beogradu hoće! Krajnje je vreme bilo! Samo uz spomen(ik) heroja u večnosti našeg roda odjekivaće osećanje koliku su cenu platili naši preci za odbranu svoje slobode i života svojih bližnjih. Za datu reč. Vidimo se 29. septembra na otkrivanju spomenika, da još jednom heroju kažemo - večna ti slava i hvala, Milane!