Slovenci šalju srpske radnike na poligraf

Šabić je ocenio da za takvu nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti, ova slovenačka kompanija, koja je nedavno poslala na detektor laži radnike kako bi proverila da li je potkradaju ili odaju poverljive informacije, nije imala valjani pravni osnov za to, niti je takva obrada srazmerna opravdanoj svrsi.

Poverenik je istakao da je preduzeće dužno da ga u roku od 15 dana od dana prijema upozorenja obavesti o preduzetim merama, saopšteno je iz Kancelarije Poverenika.

Poverenik je pokrenuo postupak nadzora nad ovim preduzećem po službenoj dužnosti, na osnovu saznanja iz javno objavljenih članaka elektronskih medija.

U postupku nadzora utvrđeno je da je preduzeće sprovelo poligrafsko ispitivanje nad ukupno 17 zaposlenih u svrhu prikupljanja informacija "radi otkrivanja počinioca krivičnih dela krađe mesa" iz skladišta preduzeća.

Poverenik ističe da je otkrivanje i gonjenje počinilaca krivičnih dela u isključivoj nadležnosti policije i tužilaštva i da jedino policija ima pravo da ispituje građane na poligrafu.

Kada je reč o navodnom pristanku zaposlenih na poligrafsko ispitivanje, poverenik ocenjuje da je uvidom u tekst pristanka, koji su potpisala sva testirana lica, utvrđeno da pristanak ne ispunjava formalne uslove punovažnosti i da ne može biti pravno valjan, zbog očigledne nesrazmere uticaja i moći između onog ko taj pristanak pribavlja i onog od koga se traži.

"Takva nesrazmera očigledna je zbog same prirode odnosa poslodavac-zaposleni, usled koje zaposleni kao `slabija` strana nije slobodan da donese odluku", istakao je Poverenik.

On je podsetio da je konkretan slučaj samo jedan u nizu sličnih problema koji su direktna posledica nepostojanja nikakvih ili ni izbliza dovoljnih zakonskih pravila o obradi podataka o ličnosti.

Šabić napominje da se vrše obrade enormnih količina ličnih podataka bez prepoznatljive svrhe i opravdanja, nadzor poslodavaca nad elektronskom komunikacijom zaposlenih, video nadzor, praćenje GPS sistemima, obrada biometrijskih ličnih podataka, obrada naročito osetljivih podataka kao što su na primjer lekarske dijagnoze i slično.

Poverenik, u trenutku otvaranja poglavlja o ljudskim pravima u pregovorima sa EU, podseća na potrebu da se zakonom utvrde jasna pravila za ove i brojne druge situacije u vezi sa obradom ličnih podataka u oblasti radnih odnosa, pri čemu privatnost na radnom mestu mora biti bitno smanjena, ali da nikad ne prestaje potpuno da postoji.

Napominje se da je u praksi Evropskog suda za ljudska prava izgrađen koncept "razumno očekivane privatnosti", dok Kodeks Međunarodne organizacije rada jasno izražava zahtev da se vrsta i broj ličnih podataka koji se obrađuju svedu na najmanju moguću meru, na samo one podatke čija je obrada apsolutno nužna i opravdana.