Slavski bonton

Osim nešto elegantnijeg odela i izbora obuće, prilikom odlaska na slavu trebalo bi da obratimo pažnju i na određena pravila od trenutka dolaska kod domaćina, preko sedenja za trpezom i načina upotrebe escajga, do samog načina konzumacije hrane.

Najvažnije je da ne kasnite, odn. da poštujete vreme dolaska koje vam je svečar naveo u pozivu. Smatra se vrlo nekulturnim da svako seda za sto onda kada mu se ćefne da dođe, da domaćica po nekoliko puta podgreva isto jelo, ili da samo vas, ne daj bože, ostali gosti čekaju za trpezom.

Pri dolasku kod svečara pravilo je da gost pozdravi domaćina i čestita slavu rečima:

“Čestit sveti (npr. Nikola) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!” Potom, uruči poklon. Vodite računa i pri odabiru poklona, jer se po bontonu smatra prigodnim piće za domaćina, kafa, cveće ili bombonjera za domaćicu i čokolada za decu. Neka poklon bude prigodan.

Zatim se gost posluži žitom i vinom, a onda seda za sto na mesto koje mu domaćin pokaže, ili po starešinstvu, kako se to radilo po starom srpskom običaju.

Nakon zajedničke molitve za jelom, kada svi gosti ustanu, domaćica iznosi hranu na sto. Uvek je poželjno sipati manje porcije u tanjir i dodavati kad se pojede, umesto da se presipa i kaplje na stoljnjak jer nekoga mrzi da sipa više puta.

O srkanju, mljackanju, jedenju prstima, ili ne daj bože pričanju i žvakanju u isto vreme, mislimo da je čak suvišno i govoriti. I mala deca savladaju ovaj bonton u vrtiću. Vodite računa da se ne naslanjate laktovima na sto i ne gužvate stoljnjak.

Ako se, pak, domaćica odlučila da upotrebi escajg za nešto svečanija slavlja, pribor za jelo koristi se tako što ćete prvo upotrebiti onaj koji je najudaljeniji od tanjira. Dakle, prvi par escajga je za predjelo ili salatu, drugi za glavno jelo, treći za dezert. Kašičica ispred vas je, takođe, za dezert. Ostaci hrane, poput kostiju od ribe, odlažu se na poseban tanjirić više tanjira.

Kada se dodaje hrana od gosta do gosta, pravilo je da se to čini na desnu stranu. Ako je domaćin pak to započeo u suprotnom pravcu, treba ga se onda držati. Pri dodavanju posude sa jelom, možete ili pridržati osobi do sebe posudu dok sipa ili im je dodati da se sami posluže.

Čaša za vino ili neko drugo piće je uvek sa desne strane, tanjirić sa nožem za mazanje sa leve strane tanjira. Ubrus se uvek postavlja sa leve strane.

Kad smo već kod ubrusa – ne kačite ga oko vrata kao portiklicu na bebu! Raširite je i spustite na krilo, ali sačekajte da vaši domaćini prvi to učine, pa pođite za njihovim primerom. Kada završite obrok salvetu spustite sa leve strane tanjira, koliko-toliko složenu. Preklopite je tako da se uprljani deo ne vidi, ako je tanjir odnet, ostavite je na sredini vašeg dela stola, ispred sebe. Ako se posle jela služi kafa ili drugo posluženje za istim stolom, zadržite salvetu u krilu.

Ako se, pak,služi hrana koja se mora jesti rukama, uvek prvo pogledajte domaćine i učinite to samo ako oni prvi to urade. Neki domaćini koriste posudu sa solju umesto slanika. U tom slučaju uzmite so vrhom čistog noža, a nikada masnim prstima ili uprljanim pomagalom.

Kada pribor namestite u obliku naopako okrenutog latiničnog slova V, to znači da samo pravite pauzu u obroku. Ne preporučuje se ni da pribor nakon obroka prekrstite, ali ni da u toku jela strana kojom dodirujete hranu dotakne sto. Jer, čemu sav bonton i pravila ako je pored vas na stoljnjaku ogromna mrlja od hrane.

Kada završite obrok, viljušku i nož uredno složite na tanjir, jedno pored drugog, sa vrhovima od sebe ili na levo. Pohvalite jelo i domaćine, zahvalite na pozivu.

Pazite koliko i šta pijete. Pre jela pije se po jedno žestoko piće kao aperitiv, da otvori apetit. Tokom jela piju se dižestivi poput piva i nekog laganog alkoholnog pića sa manjim procentom alkohola. Sokovi su uvek dobar izbor. Jer, nikome ne bi bilo prijatno da sluša tuđa zaplitanja jezikom i nepovezane koještarije galamdžije.