Škola nije bauk!
Shutterstock
Psiholog i nastavnik savetuju kako da prebrodimo 1. septembar, Foto: ShutterstockBojana Popov, školski psiholog, kaže da 1. septembar označava početak velike promene i za dete i za roditelje. Međutim, to nije prvi susret dece sa školom.
Škola i roditelji u istoj misiji
Da je bitno da škola i roditelji deluju udruženo, slaže se i Nikola Antonić, nastavnik biologije, i ističe da prelazak u peti razred takođe predstavlja značajnu promenu, koja zahteva da deca budu fleksibilna.
- Učenici se u petom razredu prvi put sreću sa novim predmetima i obimnijim gradivom. Upoznaju i nove nastavnike, a svaki od njih ima drugačiji način rada i primenjuje različite metode u predavanjima, ocenjivanju, vrednovanju - kaže on. Prema Antonićevim rečima, roditelji ne treba da brinu, već treba da pomognu petacima da se bolje organizuju u vezi sa učenjem.
- Upis u školu počinje 1. aprila i sva deca su se tada susrela sa školskim psihologom ili pedagogom, ali i sa samom školskom zgradom. Takođe, pripremni predškolski program je obavezan za svu decu, pa škola nije prvo mesto na kojem dete postaje deo zajednice van porodice, tako da je polazak u prvi razred za današnje generacije malo manje stresan nego što je bio ranije – tvrdi ona.
Međutim, to je i dalje ogromna promena za dete, kaže ona i dodaje da polazak u školu zahteva velika prilagođavanja.
- To je promena u organizaciji dana, navikavanje na režim rada od 45 minuta, sa manjim pauzama nego što je to bilo u predškolskoj ustanovi. Od ključne je važnosti da dete ne plašimo porukama poput: „Videćeš ti kad kreneš u školu, nećeš smeti da mrdneš sa stolice, nećeš dizati glavu, nećeš imati vremena za igru“, i slično. Time kod dece stvaramo strah i odbojnost prema školi, sumnju u sopstvene sposobnosti ili čak i bunt, koji se ispoljava odbijanjem izvršavanja školskih obaveza - kaže ona.
Prema rečima Popove, deca treba da prihvate školu kao nešto što je za njih dobro i gde će naići na ljude koji im žele dobro - da ih nečemu nauče i da ih vaspitaju u duhu kulture u kojoj živimo.
- Treba podsticati zdrav takmičarski duh kod dece, puštati ih da sama uče, napreduju i prave greške. Roditelj treba da bude figura koja podržava i podstiče, ali nikako ona koja radi domaće zadatke, sedi pored deteta i uči s njim... Dete treba da ima svoj radni kutak, gde će uvek učiti. Taj kutak ne sme da ima previše sitnica koje odvlače pažnju, a ako je to moguće, ne treba da gleda na prostor gde se druga deca igraju – savetuje ona i dodaje da je polazak u školu velika promena i za roditelje, jer su i oni prvi put u situaciji da njihovo roditeljstvo procenjuje neko izvan porodice i čije procene imaju značajan uticaj na život njihovog deteta.
povezane vesti
