Siniša pozvao ženu, pa poginuo u sudaru

Članovi porodice i rođaci ne mogu da veruju da je tako iskusan profesionalac i pažljiv vozač stradao u teškoj saobraćajnoj nesreći na autoputu M-0 kod Budimpešte. Sinišinu suprugu Vesnu zatekli smo u dvorištu porodične kuće u Smilovcu, okruženu rođakama i komšinicama, koje pokušavaju da je uteše.

- Krenuo je od kuće oko 1.30 za Paraćin jer je u 2.30 trebalo da krene za Austriju. Poslednji put smo se čuli negde oko devet sati, pre granice. Imao je običaj da pre nego što uđe u roming pozove da bi se čuo sa sinovima ili unučićima. Sve je bilo u redu. Nije se žalio. Čitamo da je možda doživeo infarkt za volanom. Nije imao nikakvih zdravstvenih tegoba, ni visok pritisak. Nije pio lekove. Bio je zdrav čovek. Sa njim je bio i kolega Radoje Rajić - tihim glasom priseća se Sinišinog poslednjeg odlaska na posao supruga Vesna.

Siniša Stanojević je bio iskusan vozač. Počeo je da vozi još 1980. godine, a od 1986. do 2001. godine radio je u „Niš ekspresu“. Za „Eurolin“ iz Paraćina je vozio od 2002. godine. Pored međunarodnih, vozio je i međugradske linije.

 - Za nesreću smo saznali od jednog od suvlasnika „Eurolina“, koji nas je pozvao već oko 13 sati. Iz firme su u nedelju po podne odmah otišli za Mađarsku. U stalnom smo kontaktu, a suprug i dever su u Paraćinu kako bi saznali još neke detalje. Mislim da će biti potrebno četiri ili pet dana da se dopremi svekrovo telo. Treba da urade obdukciju, a toliko traje i procedura preuzimanja. Barem tako su nam rekli. Tek kada ga donesu, biće određen termin sahrane, koja će biti ovde u Smilovcu - dodaje Sinišina snaha Jasmina.

Porodici Stanojević su volan i vozački posao omogućili da sredi ugledno domaćinstvo.

Sinišini sinovi, Dalibor i Dejan, takođe su vozači. Vozili su za razne firme, a onda su otvorili svoje preduzeće, koje ima međunarodne linije. Za očevu pogibiju sin Dejan je saznao u Francuskoj i u nedelju kasno uveče je odmah doleteo u Srbiju kako bi bio sa porodicom.

- Siniša je bio dobar i vredan čovek. Puno je radio, često bio odsutan, ali smo se lepo slagali. Trebalo je da za dve-tri godine ode u penziju, ali eto, sudbina... - vajka se Vesna, lomeći prste.

- Svi smo naučili da vozimo uz njegovu pomoć. I sinovi i snaje. Puno će nam nedostajati, a najviše unuku i unukama - dok joj suze klize niz lice, kaže snaja Jasmina.