alo.rs Zdravlje

ORGANSKO JE NAJBOLJE!

Zaboravljeni ukus hrane!

Autor: Nataša Lazović | 26.10.2013 - 07:02:00h | Komentara: 0

Brojni su razlozi za izbor hrane gajene bez pesticida, herbicida i ostalih “ida”; za neke su to zdravstveni problemi, za druge je to pak etička odluka.

Devedeset odsto  štetnih materija  čovek unese hranom

Devedeset odsto štetnih materija čovek unese hranom | Foto: Shutterstock

Organski gajena hrana možda zvuči kao najnoviji trend, ali je zapravo povratak u vreme kada je sve oko nas bilo čisto - zemlja, voda, vazduh, a hrana imala intenzivan ukus koji nije bilo potrebe oživljavati gomilom začina…


Operite voće
 

Ukoliko niste sigurni da li je neki plod tretiran pesticidima, sve što vam treba su mlaka voda i morska so. Plod je potrebno prvo oprati čistom vodom, a potom ga potopiti do 30 minuta u slanu vodu (kašičica soli na dve šolje vode). U drugoj varijanti, na veliku šerpu dodajte kašiku, dve sode bikarbone.

Da li ste znali da čak 90 odsto štetnih materija čovek unese hranom? Ako kupovina organske hrane bar malo smanjuje izloženost štetnim materijama, zašto ne bismo učinili bar to malo što možemo? Naravno, u okvirima svog budžeta…

Šta je organsko?
Organski proizvodi razlikuju se od uobičajeno proizvedenih pre svega po intenzivnijem ukusu i mirisu, ali i po smanjenom sadržaju zagađivača (pesticidi i teški metali) i potencijalnih kancerogenih nitrata, te potpunom nedostatku aditiva, konzervansa, emulgatora, veštačkih boja i aroma, antibiotika, hormona, lekova i GMO.

Najzagađeniji


U najzagađenije vrste, što zbog podložnosti štetočinama, što zbog tanke kore, između ostalog spadaju jabuke, celer, jagode, breskve, spanać, zelena salata, nektarine, grožđe, paprika, krompir i borovnice. Među najsigurnijim namirnicama nalaze se crni luk, banana, ananas, mango, avokado, dinja, kivi, špargle, brokoli, kupus i plavi patlidžan.

Možete je naći na pijacama, u bolje snabdevenim supermaketima ili, ako imate sreće, kod rođaka na selu. Dobra opcija su biošpajzevi, recimo na Kalenić pijaci, mada je i tu izbor namirnica ograničen.

Zašto je dobro?
Zagovornici organske hrane tvrde da, osim što ne sadrži štetne materije, ima i znatno više hranljivih sastojaka, kao što je 28 odsto više vitamina C, 29 odsto više magnezijuma, 10 odsto više kalcijuma, 13 odsto više fosfora, više belančevina, antioksidanasa...

- Svojim klijentima savetujem da kad god mogu kupe organsko. Ova hrana, osim što nema pesticide, po sastavu je daleko bogatija hranljivim materijama jer je proces sazrevanja tekao prirodno, dakle nije ubrzan niti je biljka ubrana pre vremena. Osim toga, organska hrana je i mnogo ukusnija. Ipak, s obzirom na ograničenost izbora, nije loše da, ko god može, nabavlja namirnice sa sela, koje nisu isto što i organski gajene, ali su znatno kvalitetnije od onih komercijalno proizvedenih - savetuje nutricionista Vladimir Vujović.

 

Domaći  organski  proizvodi 

Zahvaljujući ekološki zdravom okruženju u kojem zemlja nije tretirana veštačkim đubrivom, herbicidima i pesticidima duže od četiri godine, organsko mleko dobijeno sa domaće farme nalazi se na samom vrhu lestvice po kvalitetu sastojaka i njihovoj hranljivosti.


Upravo takvo mleko osnovni je sastojak “Imlekovih” organskih proizvoda. Pod zajedničkom imenom „bello organic“, na rafovima prodavnica širom Srbije mogu se naći sveže “bello” organsko mleko, zatim “bello” jogurt od organskog mleka, dugotrajno “bello” organsko mleko, “bello” kisela pavlaka i “bello” sir od organskog mleka.


Šta su organski mlečni proizvodi i zašto se treba odlučiti za njih?
Organska hrana proizvodi se na ekološki zdravom zemljištu, u čistom okruženju i nije hemijski tretirana, nije dozvoljena upotreba aditiva kao pojačivača ukusa - natrijum-glutaminata i drugih; ne sadrži konzervanse, emulgatore, veštačke boje, veštačke arome, antibiotike, hormone, lekove; upotreba GMO je zabranjena. Krave koje daju organsko mleko hrane se hranom iz organske proizvodnje. Organsko mleko predstavlja sam vrh lestvice po kvalitetu i hranljivosti sastojaka. Postoje posebni principi na kojima se bazira razvoj organske poljoprivrede, a koje je postavila Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM). Organska proizvodnja se bazira na dva principa: princip zdravlja (ekološko gajenje biljaka kojima se hrane životinje, što samim tim znači i zdravlje ljudi); princip ekologije (očuvanja ekosistema, to jest životne sredine – čistoća zemlje, vazduha, vode).
 

Kada je nešto organsko?
Da bi neko voće ili povrće bilo smatrano organskom hranom, mora biti odgajano uz poštovanje sledećih pravila:
- Ne smeju se koristiti pesticidi, herbicidi i slična sredstva.
- Njiva na kojoj se uzgaja organska hrana mora biti najmanje tri godine bez hemijskih sredstava.
- Ta njiva mora imati i jasne granice, da biljke na njoj ne bi dolazile u dodir s hemikalijama sa susedne njive.
- Zabranjen je genetski inženjering - sve mora biti u skladu sa prirodom.
- Problemi sa štetočinama rešavaju se prirodnim putem - postavljanjem zamki i mamaca.

Nema komentara za ovu vest.

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP