Sada bi sakupio one tvoje oči i rekao: "Možeš ti to bolje Nale"

Komemoracija velikom srpskom glumcu Nebojši Glogovcu počela je u 11 časova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a kada je na pozornicu izašla glumica Nataša Ninković i velika prijateljica pokojnog glumca, niko nije mogao da obuzda emocije. Njene reči odjekivale su Jugoslovenskim dramskim pozorištem.

- Dragi naš Nebojša - započela je Nataša, a onda se rasplakala. Kada je uspela da se sabere, natsavila je:

- Od prvog trenutka na našoj klasi se nije postavljalo pitanja da li si ti ona pravi, da li si ti onaj predodređeni. Bilo je samo pitanje koliko daleko i koliko visoko ćeš moći da odeš. Svedoci smo da si svojim talentom, brzinom, istinom koju si nosio u sebi, dodirnuo sama nebesa. Da si prostor oko sebe činio intimnijim, dubljim, smislenijim i da smo bili privilegovani. Nikada nismo ni sanjali da će sve to biti ovako kratko. Kada se osvrnemo šta si nam sve ostavio iza sebe u amanet, pomisli čovek to je previše, nesagledivo je, nemerljivo...A kada pomislimo koliko još suza, zagrljaja nas lišavaš svojim odlaskom imamo pravo da kažemo: "Nije fer, prerano je. Nepravedno. Bolno." - rekla je Nataša i jedva uspevala da obuzda emocije, a onda nastavila:

- Svakako prebrzo je druže moj. Pokazao si nam kako se izgara za istinu, kako se ide do kraja. Kako se prezire laž. Kako stvari treba nazivati pravim imenima. Pokazao si nam kako se može biti čuvar tradicije, a opet biti gladan za novim, drugačijim. Pokazao si nam kako se može biti direktan i oštar. Jednom rečju svoj svašta imamo da kažemo, ali upozorava nas tvoja mera dobrog ukusa, tako da, kao što vidiš, dobro se družim druže moj. Iako bi ti sada skupio one tvoje oči i rekao:"Možeš ti to bolje Nale". Ali ja se sada neću uvrediti, kao obično, nego ću ti reći: "Putuj vojvodo naš, putuj s mirom. Ti si svoje snove sanjao poput deteta. Glgi možda je svet još uvek čaroban i lep, ali pesma u nama nikada više neće biti ista. Vole te tvoji...