NARODNA VEROVANJA NA VRBICU Evo šta danas valja raditi

Srpska pravoslavna crkva danas praznuje Lazarevu subotu ili ti Subotu pravednog Lazara koja je posvećena vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih posle četvorodnevnog prebivanja u grobu. Običaj je i da se na Vrbicu devojke nose grančice oko struka ili da se od njih isplete venac za glavu i ukrasi se cvećem.

S obzirom na to da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati. Naravno, slavska trpeza je uvek posna.

Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unose mladi vrbovi listari, tek olistali.

Pošto se vrba osvešta, narodu se dele grančice, a zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima.

Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.

U nekim selima postoji i običaj nazvan Lazarice. Tog dana, devojke okićene vrbovim granama idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje.

Tu se jasno vidi veza ovog praznika sa mnogo starijim praznikom buđenja proleća, koji korene vuče iz prethrišćanskog perioda.

Na sajtu Opanak.net ovako su opisali tu scenu: “Pesmu pevaju devojke lazarice dok premeštaju jedno manje dete iz ruke u ruku slaveći plodnost. Devojaka je najčešće morao biti neparan broj.”

Jedna devojka bila bi preobučena u muško odelo predstavljajući Lazara.

U ruci bi držala štap, jatagan ili maramu, a na glavi kalpak ili šešir okićen cvećem ili perjem.

I, Lazarica, devojka obučena u svečano belo odelo, bila bi okićena cvećem, dok bi joj tanki veo prekrivao lice. Ostale devojke – pevačice, takođe su bile svečano obučene, okićene cvećem, u ruci noseći beli luk, zvonca i praporce. Uz pesmu, plesale bi i išle od kuće do kuće, a domaćini bi ih darivali najčešće jajima ili posnim kolačima.

Praznovala se i u školama

Lazareva subota se do Drugog svetskog rata proslavljala i u školama, kao svečanost. 

Deca su lepo oblačila, ukrašena zvončićima, kretali su se u povorkama, a provodila su vreme u igri. Litija se uvek držala izvan hrama.

Najčešće praznik slave majke i deca, a običaj je da se u crkvu donesu vrbe koje se osveštavaju i kasnije se nose kući i njima se ukrašava dom.

Na Lazarevu subotu se kupuju zvončići, a običaj je da se dragim ljudima poklanja cveće.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI