Treći svetski rat neće početi ni zbog vode ni zbog nafte, ljudi će se klati samo oko jedne stvari!

Profimedia

Umesto oko nafte, borićemo se oko ribe, Foto: Profimedia

Godinama se već priča kako će sledeći svetski rad početi zbog nafte ili vode, ali izgleda da je to potpuno netačno. Verovatno je, naime, koliko god to bizarno zvučalo, da će se idući rat globalnih razmera voditi oko ribe!

Takva informacija nimalo ne čudi, odnosno barem ne bi trebalo, kad se pretpostavlja da će se ukupan broj stanovnika na zemlji povećati za oko 30 odsto.

I dok se tako Amerika zadnjih 17 godina bori protiv terorizma, a Vašington se priprema na novi potencijalni nuklearni rat, o trgovačkim ratovima da i ne govorimo, često se zaboravlja upravo na to da potrebe za hranom rastu iz dana u dan što bi vrlo skoro moglo da rezultira vojnim okršajima.

To je rezultat istorijskog razvoja građanskog sloja koji pak posredno uslovljava i mnogo veću konzumaciju mesa. Taj trend jačanja jakog srednjeg sloja posebno je vidljiv na područjima Afrike, Azije i Južne Amerike gde su se ljudi poslednjih godina najviše obogatili zbog čega se uveliko promenio i njihov životni stil. Počeli su da jedu više mesa.

Pa ipak, u čitavoj ovoj priči najproblematičnijom bi mogla da se pokaže Kina čije stanovništvo već i danas ionako konzumira oko trećine ukupne količine izlovljene ribe na svetskog tržištu. Zbog toga je već i počela intenzivno da jača svoju ribarsku flotu koja se širi sve više na otvoreno more, a Peking, kako prenose mediji, uvekli koristi siromašne države s pristupom na more od kojih za mali novac otkupljuje pravo na gospodarenje njihovim vodama. Trenutno je upravo takva situacija najverovatnija u Venecueli.

Osim toga, nije više ni Amerikancima svejedno. Možda se oni pripremaju na nove ratove u klasičnom smislu, ali Vašingtonu su na pameti potrebe američkih građana i njihov standard koji mora da bude zaštićen zbog čega bi otvorena granična pitanja na moru s Kanadom i Rusijom uskoro mogla da postanu goruća.

Da ne bi sve sad bilo samo crno, dobra je strana ove priče o sve siromašnijim morima i da je proizvodnja ribe u kontrolisanim uslovima, čitaćemo to kao ribogajilišta, u svega par decenija dosegla veliku produktivnost, a pretpostavlja se kako će upravo ona da spase svet od gladi – bez obzira na potencijalne ekološke pretnje koje predstavljaju u očima aktivista.