I DANAS MU SE KLANJAJU! MILIONI ŽIVOTA spaseni su zahvaljujući njemu, a on je svoj POTPUNO UNIŠTIO DROGOM!

Osmislio je operaciju za kilu, a nekoliko godina kasnije objavio rezultate 82 slučaja. Nakon toga je osmislio i relativno sigurnu proceduru za rak dojke i opisao 50 slučajeva.

Vilijam Stjuart Holsted
Vilijam Stjuart Holsted, Foto: Wikipedia

“On je svojeručno varvarsku profesiju pretvorio u herojsku disciplinu”, kažu o “ocu hirurgije” Vilijamu Stjuartu Holstedu koji je umro 1922. godine od posledica celoživotne zavisnosti od kokaina, a onda i morfijuma.

Čovek koji je preporodio struku, insistirao na sterilnosti sale, instrumenata i ruku, napravio prvu operacionu salu na Džons Hopkinsu, osmislio radikalnu mazektomiju i izmislio medicinski karton u koji se zapisuje temperatura, puls i respiracija pacijenta nije se “navukao” iz klasičnih razloga. Kokain i morfijum tada nisu bili protivzakoniti, a svi medicinski pioniri su svoje ideje testirali prvo na sebi.

Holsteda je tako zanimalo kako kokain deluje kao anestetik, a to ga je bacilo u pakao zavisnosti od koje se nikada nije oporavio. I kada su ga prijatelji vodili na jedrenje uspeo je da prokrijumčari zaliha dovoljno za barem dve nedjelje, a kada je i to potrošio provalio je u kabine u potrazi za “šutom”.

ŠOK! Ako sada u ovom trenutku nestanu svi ljudi sa planete Zemlje desiće se ovo!

“To ne menja činjenicu da je Holsted promenio hirurgiju. Njegovi idejni naslednici su na čelu gotovo svih bolnica i klinika u zemlji, i van nje”, kaže plastični hirurg Džerard Imber.

Holsted je bio najstariji od četvoro dece, a rođen je u bogatoj njujorškoj porodici engleskog porekla. Nije bio talentovan niti zainteresovan za sport, nisu ga zanimali alkohol i druženja, a hteo je da učini sve što je mogao da ne završi u očevom porodičnom biznisu. Bio je šminker i kicoš koji je svoje brojne košulje često slao na čišćenje u Pariz. Relativno kasno se priklonio medicini.

MUŠKOJ TUZI NEMA KRAJA Posle američkih, od sada ni nemačke misice NEĆE NOSITI OVU ODEĆU

Tek je na poslednjoj godini na Jejlu postao istinski oduševljen naukom i odlučio to i da studira, a krenuo je da pohađa časove fiziologije i anatomije. Nakon Jejla je upisao hirurgiju na Kolumbiji, a čim je dobio titulu doktora uveo je novitet, karton u koji se zapisuje temperatura, puls i respiracija pacijenta. 

Bio je prijatelj i sa Vilijamom Velčom, prvim dekanom medicinske škole Džons Hopkins. Holsted je neko vreme proveo i u Evropi otkuda je, pri povratku, doneo sve znanje o važnosti čistoće i sterilnosti uslova. Upravo je iz toga razloga, zgrožen radnim uslovima, insistirao da ima vlastitu hiruršku salu. Sakupio je 10.000 dolara od porodice i prijatelja i napravio najmoderniju dvoranu u državi u to doba.

Na Džonu Hopkinsu je bio i hirurg i profesor, a kolege i učenike je oduševljavao svojim hirurškim sposobnostima. Problem je bio i što je zbog zavisnosti Profesor, kako su ga zvali, često preskakao ugovorene zahvate i predavanja. Usprkos tome uvek je hteo profesionalno da napreduje. Imao je visoke, gotovo nedostižne standarde, i očekivao je i od drugih da ih se drže.

Ovih pet država je NEMOGUĆE VOJNO OSVOJITI!

“Ponašaj se kao hirurg”, govorio bi svima. Osmislio je operaciju za kilu, a nekoliko godina kasnije objavio rezultate 82 slučaja. Nakon toga je osmislio i relativno sigurnu proceduru za rak dojke, te opisao 50 slučajeva. Uklanjao je limfu i mišiće sve do ispod ključne kosti. Iako to neki danas nazivaju invazivnom i agresivnom operacijom, istoričari medicine kažu kako je Holsted sledio pravila struke i uvek radio najbolje za pacijente. Bio je, i ostao, rok zvezda hirurgije.

Svoj kraj dočekao je u Džons Hopkinsu, ali kao pacijent i zavisnik. U dobi od 69 godina došao je zbog problema sa žučnim kamencem. Patio je od žutice, povraćao, a onda je dobio i upalu pluća od koje je preminuo. Poslednje godine je proveo u izolaciji svog doma pokušavajući da sakrije svoju zavisnost.

PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE!

Najnovije - Alo.rs