Ljudi koji umiru za ovim NAJVIŠE ŽALE, a nisu NOVAC i fizička lepota!

"Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti", napisao je još Ivo Andrić.

Mnogi od nas često o svom životu počnu razmišljati tek nakon smrti bliske osobe ili kad se suočimo s teškim bolestima. A trebalo bi puno ranije.

Broni Ver, koja je bila medicinska sestra na odeljenju za palijativnu negu, napisala je bestseler 'Pet stvari za kojima ljudi na samrti žale'. Radeći s umirućima, kao i s njihovim porodicama, susrela se s mnogima koji su joj dali sjajne životne savete. Otkrila je i pet stvari za kojima najviše žale ljudi čiji se život bliži kraju. I na popisu nisu uspešne karijere, slava niti lepota.

Evo za čime umirući najviše žale:

1. 'Da sam barem imao hrabrosti da živim onako kako smo zaista želeo, a ne onako kako su drugi očekivali od mene' - Ljudi najčešće žale upravo za ovim. Kad shvate da im je život pri kraju i kad pogledaju unazad, lako uvide koliko snova je ostalo neispunjeno.

"Većina ljudi nije ostvarila ni polovinu svojih snova, ali pred kraj života uviđaju da su tome glavni razlog njihovi vlastiti izbori i ono što jesu ili nisu odlučili da urade. Zdravlje donosi slobodu koju počneš da ceniš tek kad je više nema", kaže Broni.

2. 'Da bar nisam toliko radio' - Broni kaže da je ovo izjavio skoro svaki muški pacijent kojeg je lečila.

"Nedostajala su im njihova deca i partnerke. Žene su takođe navodile ovaj razlog", navela je medicinska sestra.

3. 'Da sam barem imao hrabrosti da izrazim svoja osećanje' - Mnogi ljudi suzbijaju svoje emocije kako bi održali mir s drugima. Rezultat toga je da se zadovolje osrednjim životom i nikad ne postanu ono što su zapravo mogli da postanu.

4. 'Da sam barem ostao u kontaktu s prijateljima' - Ljudi jako često ne shvataju vrednosti svojih prijatelja sve dok ne dođu do kraja života.

"Mnogi su postali toliko zauzeti svojim životom da su na kraju ostali bez brojnih prijateljstava. Svima na kraju života nedostaju prijatelji', otkrila je Broni.

5. 'Da sam sebi bar dopustio da budem srećniji' - Broni kaže da za ovim žale veoma često.

"Mnogi ljudi do samog kraja ne shvataju da je sreća zapravo izbor. Ostali su zarobljeni u starim navikama i uzorcima ponašanja. Uljuljkali su se u poznate osećaje i ne istražuju dalje. Strah od promene naveo ih je da se pretvaraju pred drugima i pred sobom da su zapravo zadovoljni, a ustvari čeznu da se pošteno nasmeju i da ponovno budu neozbiljni i budalasti", zaključuje Broni.