Ako ikada bude biran NAJVEĆI LUDAK SVIH VREMENA, on će biti u najužoj konkurenciji! A razlozi su NEVEROVATNI!

Britanski potpukovnik Džon Malkolm Torp Fleming Čerčil, poznatiji kao Džek Čerčil ili Ludi Džek, bio je britanski komandos koji je poznat po izreci da je "svaki oficir koji krene u borbu bez mača nepropisno naoružan".

On je tokom Drugog svetskog rata stekao slavu time što je obožavao da koristi dva srednjevekovna oružja - mač i luk i strelu!

Ludi Džek je tokom svojeg vojevanja bio i u Jugoslaviji, gde je sa svojim komandosima pomagao partizanima u borbi protiv Nemaca.

Vojnu karijeru je započeo 1926. kao dvadesetogodišnjak, ali pošto je to bilo dosta mirno razdoblje, nakon deset godina je napustio vojnu službu.

A onda je došla godina koja je promenila sve - 1939.

Naime, čim je počeo Drugi svetski rat, Čerčil se vratio u vojsku.

Jedan od njegovih bisera desio se 1940. godine, kada je šokirao vojnike tako što je komandu za napad izdao jednim nesvakidašnjim potezom - lukom i strelom je ubio nemačkog narednika.

Štaviše, taj potez mu je obezbedio i mesto u istoriji, pošto je postao prvi poznati britanski vojnik koji je tako ubio neprijatelja.

Istog trenutka je dobio i nadimak Ludi Džek.

Ipak, i to mu je bilo dosadno, pa se 1941. nakon bitke kod Dankirka pridružio komandosima, pošto su mu njihove misije bile najopasnije i najzanimljivije.

Ludi Džek je ubrzo postao legenda, jer je juriše išao sa lukom i strelama na leđima i mačem u ruci, a pratila ga je muzika gajdi.

Čerčil je sa svojim komandosima 16. januara 1944. došao u tadašnju Jugoslaviju, na ostrvo Vis. Sa svojim komandosima i partizanima napadao je nemačke garnizone na Hvaru i Šolti, a u maju iste godine je sa 50 komandosa i 1.500 partizana napao i nemačko uporište na Braču.

Ni ta bitka nije bila normalna...

Ludi Džek se, naime, u jednom trenutku s manjom grupom svojih ljudi našao izložen nemačkoj vatri. I uradio je jedinu stvar koja mu se činila razumnom. Verovatno samo njemu...

Izvadio je svoje gajde i zasvirao!

Utom je pored njega pala granata čija eksplozija ga je onesvestila, pa su ga Nemci zarobili i poslali u koncentracioni logor Sašenhauze. Verovali su da je u rodu sa tadašnjim britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom, te da će njime moći da trguju. Ali prevarili su se...

Ludi Džek je, naravno, odlučio da pobegne, ali je prvi pokušaj propao pa je prebačen u logor u Austriji.

Sasvim logično, i odatle je pobegao, a nakon osam dana tokom kojih je prešao 250 kilometara naleteo je na američku vojsku.

Prebačen je u Veliku Britaniju, ali nije mogao da sakrije svoje ogromno razočarenje što je izgubio godinu dana rata, pa je ubrzo otišao u Burmu, ne bi lis e borio protiv Japanca.

Ali, nije ga htelo...

Taman pošto je stigao, SAD su bacile atomske bombe na Japan, i usledila je predaja "zemlje izlazećeg sunca".

Da njegova priča bude krajnje suluda, taj potez Amerikanaca toliko ga je razbesneo da je rekao:
"Da nije bilo tih prokletih Jenkija, mogli smo da ratujemo još barem deset godina!“

Posle Drugog svetskog rata nije mogao da se smiri, pa je učestvovao u izraelsko-palestinskim okršajima oko Jerusalima, trenirao je padobrance, predavao u kampovima za obuku vojnika i bavio se drugim vojnim poslovima.

Umro je 8. marta 1996. godine, kao nosilac više medalja za hrabrost.