Radovala se prvoj bračnoj noći, a onda je usledio pakao

- Odrastala sam u hrišćanskoj porodici, a roditelji su mu uvek govorili da je nevinost nešto najdragocenije što imam.

Majka mi je skrenula pažnju da to moram da čuvam po svaku cenu, jer nema ničeg sramnijeg nego da u brak uđeš razdevičen. Pobožno sam je slušala a da to nikad nisam preispitivala. Kada sam imala 15 godina, zarekla sam se da ću nevina ući u brak, i to u crkvi. Sledeće godine su mi roditelji poklonili prsten čestitosti. Iako sam znala da su i oni živeli zajedno nekoliko godina pre braka, nije mi palo na pamet da su licemeri, verovala sam da samo žele da učim iz njihove greške.

Zbog toga sam imala vrlo ograničen ljubavni život. Izašla sam samo sa par momaka, a onda se na fakultetu zarekla i da se više čak neću ni ljubiti sa muškarcima pre braka.

Izlazila sam sa mužem tačno godinu dana, a onda smo se verili. Pet meseci kasnije smo se venčali. Prvi put smo se poljubili pred oltarom, čemu ljudi ne mogu da se načude. Uvek su me pitali kako tako mogu da se udam, a da ne znam ni da li se slažemo u krevetu. Ja oko toga nisam imala dileme, ionako su mi svi pričali da je seks u braku fantastičan. Nije me interesovala hemija i ostale stvari, pretpostavljala sam da to dolazi samo po sebi u braku. Varnica između mene i muža je bilo, ali smo rešili da želimo da poštujemo jedno drugo, ali i boga i da ćemo čekati venčanje za prvi seks.

Ja sam verovala da će se nakon svadbe sve isplatiti i da me čekaju vrele noći. Uostalom, niko mi nije rekao drugačije. Ni on ni ja nismo imali prethodno seksualno iskustvo. Nismo imali ni seksualno obrazovanje, a nismo ni ulazili u detaljne priče o seksu sa prijateljima. Svi su nam govorili da će se sve srediti i da je seks u braku sjajan. E pa, nije sve išlo po planu.

Uskoro po povratku sa medenog meseca koji se završio u bolu i frustraciji svaki put kada smo pokušavali da imamo odnos, saznala sam da imam vaginozu, odnosno nevoljno grčenje mišića zbog čega je seks izrazito bolan, čak i nemoguć. Usledili su najmračniji meseci mog života.

Nakon mnogo pregleda i psihoterapije, shvatila sam da su me decenije čuvanja nevinosti podsvesno ubedile da je seks odvratan i da treba da ga izbegavam, i to stanje svesti nije moglo da se magično promeni nakon što sam potpisala neki papir. Kada sam kasnije istraživala vaginizam, saznala sam da može da nastane i zbog previše strogih roditelja ili prejakih verskih uverenja, kao i neadekvatnog seksualnog obrazovanja.

Postajala sam besna i ljuta na sve. na muža, porodicu, prijatelje i iznad svega, boga. Toliko sam se trudila da sve uradim po pravilima, a sada umesto nagrade imam samo stres i anksioznost. Kada sam ja počela da govorim otvoreno o svom problemu, mnoge žene iz moje crkve priznale su mi da prolaze kroz isto.

Ne kajem se što sam čekala. I sada bih uradila isto. Ali ljuta sam na crkvu što seks predstavlja kao dar stvoren samo za supružnike, i dalje odbija svaki razgovor na temu seksualnosti. Da sve radim drugačije, opet bih čekala, ali bih razgovarala puno i sa svima na temu seksa, kako bih bila sigurna da taj izbor pravim zbog sebe, a ne zato što mi je neko tako rekao.