Propala sam u zemlju zbog njegovog komentara!

Jedna od brojnih anonimnih ispovesti koje kruže internetom govori baš o jednoj takvoj situaciji. Evo šta se dogodilo devojci, kojoj je preseo vatreni odnos sa njenim momkom:

"Miki i ja smo bili veoma uzbuđeni, a i malo smo popili. On je iznajmljivao sobu na prvom spratu velike kuće u čijem prizemlju je živeo njegov stanodavac. Pozvao me je da prespavam kod njega, i ja sam pristala. Dok smo išli ka kući, ljubili smo se i pomalo dodirival, i jedva smo čekali da se bacimo u krevet...

Ali kada smo se popeli na sprat i došli do vrata njegove sobe, ispostavilo se da imamo problem. Vrata nisu htela da se otključaju! Miki mi je rekao da se brava vrata ponekad zaglavljuje, i ume da zeza i po pola sata. Šapnula sam mu na uvo: "Pa zar toliko ja da čekam!?", u šali, a on se nasmejao i spopao me. Počeo je da me ljubi i mazi, i to vrlo provokativno. I ja sam se uzbudila, i više nije bilo zaustavljanja, a svemu je pogodovalo to što sam bila u širokoj suknji...

Počeli smo da vodimo ljubav, tu, na hodniku, a onda je usledio šok. Iz pravca stepenica se začuo muški glas, koji je izgovorio: "Miki!", a onda se i on pojavio iza ugla. Sredovečni muškarac je koji tren gledao u nas, a mi smo zurili u njega, i onda je promrmljao "Pardon", i krenuo nazad niz stepenice. Prekrila sam lice rukama, a Miki je nastavio da se zabavlja sa vratima. Prokleta brava, sada se odmah otvorila. Objasnio mi je da mu je to stanodavac. Bilo me je neviđeno sramota, i više nisam ni bila raspoložena za seks, ali me je Miki ipak ubedio da prespavam kod njega.

Pravi šok je usledio tek sutra. Miki mi je rekao da se obučem dok on isparkira auto iz garaže, i da siđem kad budem spremna. "Ne brini u ovo doba nema nikog u kući, svi su otišli na posao", rekao mi je, ali kada sam izašla iz kuće, slučajno sam čula njihov razgovor.

"Mikice moj, šta si se postideo" čula sam tog čoveka, i shvatila da su iza ugla. "I ja sam u tvojim godinama tako. Baš te, bre, briga, samo je.i kur.e, i lupaj recke", govorio je kroz smeh, i čula sam kako se i Miki na to nasmejao. Bukvalno sam se sledila, i htela sam u zemlju da propadnem. Onda je stanodavac prošao pored mene, pozdravio me, i ušao u kuću. Ne znam ni da li je shvatio da sam ih čula.

Mikiju sam rekla da neću ići sa njim, autom, a on me je zbunjeno ubeđivao da nema potrebe da idem peške... Nisam više htela da se viđam sa njim, mada me je zvao hiljadu puta. U glavi su mi danima odzvanjale reči njegovog stanodavca, a još više njegov smeh koji sam čula dok sam stajala iza ugla..."