Progutala nas je tama

Zašto je to uradio ne zna ni on sam, zašto je to uradio, ovih dana se pita cela Srbija.

Koga si zapalio, mladi čoveče? Promrzlog beskućnika koji je na ulici spavao. Dragutina Todorčevića, koji je spletom nesrećnih životnih okolnosti izgubio dom i završio na ulici.

Bio je umetnik, pesnik, pisac, dobročinitelj. Pisao je, recitovao, pomagao deci... Da situacija bude još bolnija, od dečje je ruke stradao.

Kako si dotle došao, mladi čoveče? Taj oganj iz tvoje ruke jače je od svega prikazao mrak u kojem živimo. Vatra koja je osvetlila čitavu zemlju jasno nam je pokazala kolika nas je tama progutala.

U svetu u kojem nas uče da je jedina sramota siromaštvo, gde se poštovanje stiče novcem, blud opravdava novcem, status kupuje novcem jedan dečak je zapalio jednog čoveka. U svetu u kojem je bitniji cilj od puta, gde odelo čini čoveka, gde sve ima svoju cenu i jedino što se, izgleda, ne prašta jeste siromaštvo.

Sve si nas zapalio, mladi čoveče. Tuga, bes i zbunjenost su na licima svih ljudi koji pričaju o hororu koji se dogodio u Novom Sadu. U glavama svih nas je jedno pitanje: Kako smo stigli dovde?

A nećemo pomoći ni našoj deci, ni sebi ako ne budemo naučili ono najpreče: “Imaš samo onoliko koliko drugima daš, vrediš koliko znaš...” U svetu u kojem je, izgleda, nemaština najveći greh, jedan dečak je zapalio jednog bespomoćnog čoveka...