Pozorište zaboravilo Mandu

Radoš Bajić, Dragan Petrović Pele, Dragan Gagi Jovanović, Dubravka Mijatović, Nikola Kojo, Nenad Nenadović...

 

Među poslednjima su stigli Vesna Trivalić i Dragan Bjelogrlić. Vesna nije mogla da zadrži suze i dugo je grlila Anastasiju. Ipak, osim Nenada Nenadovića, skoro niko iz pozorišta „Boško Buha“, pozorišta čiji je Manda bio upravnik, nije došao.

Kada je sveštenik održao pomen, i kada se gužva oko Mandine večite kuće malo raščistila, jedna žena se izdvojila i uz jecaje se oprostila od Mande.

Posle nekoliko trenutaka se uz odlučan korak uputila prema nekolicini novinara.
- Hoću nešto da kažem. To niko ne sme, ali ja ću da kažem. Ja sam Mandina iskrena drugarica Persa. Radila sam u pozorištu „Boško Buha” kao spremačica 33 godine i dve i po godine sam u penziji. Manda me nikad nije odvajao od drugih, uvek me je cenio.

Kada je preminuo, bila sam u Grčkoj i mislila sam da je varka, da glumi. Da mu je to uloga, uloga o smrti. Danas sam stigla, a Milašina nema, on je bio plemenit i dobar čovek, rano nas je napustio, ostavio četvoro dece - pričala je gospođa Veljović sa besom u glasu. Njen bes potiče od, kako ona kaže, sramnog ponašanja ansambla pozorišta u kojem je Manda bio upravnik.

- Danas se okupilo nekoliko nas iz pozorišta i da vam kažem, ovo je sramota! On je živeo za pozorište „Boško Buha”, život je dao za njega. Ogorčena sam na kolektiv, neka ih bude sram. Ali ja neću zaboraviti, skupiću hrabrosti da podignemo pozorište, završimo pozorište. Igor Bojović je dobar čovek, završiće ga. Došli su samo Nenad Nenadovć i Vesna šminkerka od njegovih iz „Buhe”, ostali... Neka ih je sramota. Manda me je pred svaku premijeru častio frizurom, novom bluzom da budem lepa, da se ne odvajam od ostalih. Svakoga je cenio, a oni ovako da mu vrate. Kolektiv ga je napustio, a nisu smeli da ga napuste, nisu smeli da ga zaborave. Mando, brinućemo o tvojoj porodici, zadužio si nas i zaslužio si da te nikada ne zaboravimo - potreseno je ispričala Mandina prijateljica.

Save

Save