Postanite šetač pasa

Zbog jurnjave sve manje vremena provodimo kod kuće. Kućni ljubimci to trpe. Rešenje bi moglo da bude u agažovanju profesionalnih šetača pasa. Ovi „profesionalci“ su već duže zastupljeni na ulicama i u parkovima velikih svetskih gradova, a potreba za njima raste i u Srbiji. Ipak, da bi neko postao profesionalni šetač, potrebno je da prođe određenu obuku.

Sve je više mladih koji se odlučuju da postanu šetači pasa jer planiraju da život nastave u inostranstvu, gde je taj posao prilično dobro plaćen.

- Svako ko želi da bude profesionalni šetač pasa mora da nauči sve o mehanizmu straha, agresije kod pasa, na koji način kuca stvara svet oko sebe, kako nas razume...

Mora da savlada osnove kinologije, veterine, fiziologije i anatomije. Da se upozna sa pravilnom ishranom pasa, kao i sa mogućim patološkim stanjima, kako bi mogao da psu pruži prvu pomoć. Onda se prelazi na samo ponašanje životinja, uči se o stresu, anksioznosti, agresiji, strahovima i fobijama. Potrebno je da se savladaju i tehnike pozitivne motivacije. Ni u jednom trenutku psu ne sme da se izazove stres, bol ili strah i time prekrši Zakon o dobrobiti životinja – kaže za „Alo!“ veterinar dr Dunja Kovač.

Za ovaj posao, koji je sličniji hobiju, među zainteresovanima su i oni koji već imaju pse i žele dodatno da se upoznaju sa njihovim ponašanjem, kao i oni koji se do sada nisu mnogo bavili ovim životinjama, pa žele da ih bolje upoznaju.

- Nisam nikada imao psa, već mačke, pa sam postao profesionalni šetač kako bih o njima saznao više. Imam dosta klijenata i stekao sam veliko iskustvo. Do sada mi se nikada nije desilo da me pas nije prihvatio. Naučio sam kako da razumem svaki deo tela i svaki njegov pokret. Na neki način, mi postajemo deo porodice u kojoj životinja živi - kaže Dušan Paučković, profesionalni šetač, i dodaje da nije nužno da je „pas ogledalo svoga gazde“.

- Ako vlasnik psu popušta, pas će se truditi da to iskoristi i kada je sa šetačem. Uvek se pri preuzimanju psa dogovorim sa vlasnikom kako da se ponašam. Manje rase su problematičnije jer su vlasnici prema njima popustljiviji. Psi uglavnom nisu agresivni prema ljudima, već ako agresija postoji, onda je pokazuju prema drugim psima. Drugarici se desilo da je jedan pas ugrizao dok je pokušavala da ga razdvoji od psa kojeg je šetala. Za nju je to bilo traumatično iskustvo. Meni se, srećom, tako nešto nije desilo - priča Dušan.

Baš zbog takvih situacija, šetači moraju neko vreme da provedu u društvu životinje i njenog vlasnika pre nego što prihvate posao.

- Obavezno je da prva šetnja bude u društvu i vlasnika psa. Dešavalo se da u praksi pas jednostavno neće u šetnju bez gazde. Onda je vreme da se pronađe novi klijent - dodaje dr Kovač.

Šetač i vlasnik psa sklapaju interni ugovor kojim se regulišu prava i obaveze obe strane. Ugovor se ne overava u sudu, ali ako se neka strana ne pridržava njegovih tačaka, druga strana može da zatraži zaštitu svojih prava na sudu. Pravnici se zalažu za ovaj vid regulisanja njihovih obaveza, dok u praksi situcija može da bude i drugačija.