Najveći orao u Evropi u srcu Beograda

Veliko ratno ostrvo je tokom leta otvoreno za organizovane turističke šetnje kroz unutrašnjost ostrva. U subotu su i mladi i stari, cele porodice uživale u poslednjoj dvočasovnoj šetnji ovog leta, uz vođstvo vodiča Zorana Mutavdžića. Bila je to rekordna posećenost ove godine, jer je bilo oko 300 šetača.

- Niko ne zna kad je ostrvo oformljeno, a prvi put se pominje u 16. veku. Nastalo je tako što je Dunav svojim tokom nosio pesak koji se taložio, zatim nastao sprud i priroda je odradila svoje. Prvo se zvalo Dunavsko, zatim Cigansko, pa Sirotinjsko ostrvo. Ime Veliko ratno ostrvo je dobilo 1717. godine, kada je austrougarska vojska vršila neke ratne operacije, prema Srbiji, odnosno prema Turskoj. Sva osvajanja Beograda i Srbije su poticala odavde. Nekad je postojalo i malo ostrvo, koje se pre 30 godina spojilo sa ovim. Tu je odmah pored i Konjsko ostrvo. Ime je dobilo, jer su poljoprivrednici i zemljoradnici tu ostavljali ostarele konje da uginu. Nalazi se na putu migracija ptica selica, tako da i mnoge ptice tokom svog leta nađu ovde svoje prebivalište. Do 2005. godine opština Zemun je izdavala bašte na ostrvu. Striktno je bilo zabranjeno podizanje objekata, ali malo ko se toga pridržavao. Kada je prešlo u nadležnost Republike, rešeno je da tih nekoliko brvnara zadrže zbog lepe ambijetalne sredine, ali pod uslovom da se više ne širi. Ostrvo je 2005. godine pod zaštitom države kao narodno blago, a pre toga je bilo pod Opštinom Zemun - rekao je za „Alo!” vodič i saradnik za ekologiju Dejan Mutavdžić.

Staza duga 5.700 metara pruža jedinstvenu priliku da se vidi bujna vegetacija koju održava „Zelenilo Beograd”.

Vodič je ukazao na retkost Crne topole, autohtone vrste, koja dostiže visinu do 30 metara, a spada u ugroženu vrstu na području cele Evrope.

Na Ratnom ostrvu nalazi se 182 vrste ptica, 77 vrsta se gnezdi, od kojih su 52 stanarice, a 25 selice.