“Policija mi govorila da je Šiptar sitna riba i budala”

Podsetimo, policija je po nalogu tužilaštva prekjuče uhapsila policajca Sašu Đajića Džaju (44), kao i njegovog penzionisanog kolegu Milana Radukića (55) zbog sumnje da su 22. avgusta 1997. ugurali u auto Novaka Stevanića i predali ga Dušanu Spasojeviću Šiptaru, ubijenom vođi zemunskog klana.

- Pohvalio bih tužilaštvo i policiju što su konačno uspeli da dovedu do kraja istragu o otmici mog sina. Ovim hapšenjem očistili su redove policije od ološa i kriminalaca. Drago mi je da su posle dve decenije prestali da se plaše zemunskog klana i kriminalaca - kaže Stevanić i dodaje da je on od samog početka znao da su u otmicu i torturu njegovog sina umešani "zemunci".

 - Oni tada i nisu bili nešto poznati, ali ja sam ubrzo posle otmice došao do informacija da oni stoje iza svega. Kada sam to i rekao policajcima i inspektorima, koji su vodili slučaj, rekli su mi da to nije tačno, da su Spasojević i njegova ekipa budale i sitne ribe - priča Stevanić kroz šta je sve prošao tokom godina traganja za istinom i dodaje:

- Meni je moj Novak rekao da su njega kidnapovali policajci, ali ja u početku nisam verovao u to. Međutim, kako su godine prolazile, shvatio sam da je moj sin bio u pravu i da su policajci podelili među sobom novac koji su uzeli od Novaka. Sada su i potvrđena sva moja saznanja da je u prvoj otmici zemunskog klana učestvovala i policija.

Naravno, ovaj slučaj je i mnogo ranije mogao biti rešen, ali postojale su izvesne kočnice. Drago mi je što su one popustile i nadam se da sada nema stajanja, te da će nadležne institucije dovesti slučaj do kraja, a to je da krivci budu osuđeni.

Stevanić kaže da očekuje da će se tokom dalje istrage otkriti i motiv, ali i tiper otmice.

- Uhapšeni su u predistrazi negirali krivicu, ali ko zna, možda u daljem toku postupka odluče da progovore i otkriju i svoje šefove, koji su ih štitili sve ove godine - optimističan je Novakov otac i naglašava da su njegov sin i čitava porodica bili nevine žrtve, te da nikada nisu imali veze sa kriminalom ili bilo sa kojim državnim i političkim strukturama.

Naš sagovornik kaže da je tokom istrage preživeo pravu agoniju, ali da se sva njegova borba za istinom isplatila.

- Meni nije uzet auto ili bicikl, nego dete. Moj Novak je najpre preživeo mučenje i torturu, a potom i maltretiranje policije, koja nas je ubeđivala da je opljačkao sam sebe. Dobijao je i pretnje, a otmičari su mu nakon pljačke tražili još novca, jer su bili nezadovoljni plenom. On nije mogao da se izdrži s tim i aprila 1998. se ubio. Verujem da je to uradio, misleći da tako štiti svoju majku, sestru i mene. Žao mi je što nisam uspeo da sačuvam svoje dete - prisetio se Zoran teških momenata.