Ljiljana Blagojević: "Idi kući i naspavaj se pored svog Gage..."

Komemoracija je počela temom iz "Vrućeg vetra", "A sada adio", koju je pevao Ljubiša Samardžić.

Porodica, prijatelji i kolege omiljenog Šurde okupili su se da još jednom pozdrave preminulog supruga, oca, dedu, druga...

I mladi glumci ne mogu da prežale starijeg kolegu...

Saučešće porodici je na komemoraciji izjavio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

- Prisetićemo ga se, ali ga nikada nećemo zaboraviti. Živeće u našim srcima, ali i u našim arhivama. Kada smo otvorili legat u Kinoteci, početkom godine, posvećen njemu, stigao sam sa papirom, a Ljubiša me je pitao: "Šta ti je to?". Rekao sam da je to moj govor, on ga je pocepao i rekao mi da pričam iz glave. Uspevao je da pronađe pravu reč i reši problem sa osmehom na licu. Zahvalan sam što nam je Ljubiša za života deponovao sve simbole svoje karijere i zbog toga možemo da kažemo da je ovo njegova druga kuća. Kada sam čuo da je umro, setio sam se da je 8. septembra, ali pre mnogo godina, prestižnu nagradu za ulogu u filmu "Jutro Puriše Đorđevica - rekao je Jugoslav Pantelić.

Sa setom u galsu, od Smokija se oprostio i Radoš Bajić:

- Neću iz glave, već iz srca. Polako i neumitno ostajemo sami, zauvek ostajemo bez najboljih od nas. Za više od godinu dana otišli su oni koje smo najviše voleli. Gaga, mladi Madžgalj, Bata, Manda. Usuđujem se da njegovoj supruzi poželim mir i spokoj u nastupajućim danima tuge, ali i ponosa jer su bili oni najdraži najvećem velikanu srpskog filma. U vremenu fejsbuka, rijalitija, silikona, u kolapsu vrednosti u tužnom danu kada nas je napustio neko koga smo voleli, čovek mora da se zapita, sa kim ćemo živeti, koga ćemo voleti, ko će nas učiti profesiji, glumi i životu. Mene je Smoki učio da pucam smajserom i mitraljezom, sećam se svakog dana koji sam proveo sa njim. Tada je sve bilo drugačije, kako treba i kako je bog rekao. Sve je bilo mnogo bolje. Smoki je sve radio najbolje. Producent koji je od jednog dinara pravio dva, sjajan reditelj i divan glumac. Ali, mnogi ne znaju, bio je sjajan pokeraš.

Poslednji pozdrav dragom kolegi uputila je i Ljiljana Blagojević:

- Najteže se opraštamo od onih koje volimo, zato nam je teško jer gubimo oca za primer, dedu za obožavanje, čoveka za divljenje, ali tu treba tražiti utehu. U sećanju i uspomeni, a tu će biti mesta za našeg Smokija, sa osmehom koji leči. Ljubišin osmeh je trebalo prepisivati kao terapiju i antidepresiv. Jedan Smoki - merna jedinica za ljubav. Ti si nam došao sa nebesa. Idi kući i naspavaj se pored svog Gage - rekla je ona, a zatim je govorio Dragan Petrović Pele:

- Ljubiša je bio zbirno mesto svih scenskih znakova. Nije bio samo glumac, bio je producent, reditelj, scenarista, ali i suprug i otac! Verujem da postoje ljudi koji ne mogu da umru, više volim da kažem da Ljubiša trenutno nije dostupan ali dostupan je njegov legat, to je jedan impozantan mozaik koji ostaje iza Ljubiše. Pre izvesnog vremena Ljubiša i Mira su došli u pozorište da gledaju Bodu i mene. Sedeli su peti, šesti red, pri kraju kada je usledio aplauz i Ljubiša je skočio sa mesta i došao na scenu i krenuo taj neki prljavi ples i napravio je novu premijeru. Dobili smo dupli aplauz zahvaljujući njemu. On me je zvao Srećo, a ja njega Ljubiško.

Glumac Milan Vasić ispričao je kako ga je Ljubiša "stvorio":

- Ogromna čast mi je ukazana. Ja sam već objavio da je Ljubiša mene stvorio, otvorio mi je najteža vrata - vrata filma. Sećam se kada sam prvi put trebao da dođem razgovor sa Ljubišom na kasting za film "Konji vrani". Nisam razmišljao o kastingu već sam bio presrećan što ću videti Ljubišu. Kad su me zvali za govor razmišljao sam da li ja to treba da uradim, ipak on je veliki čovek. Imao je najlepši osmeh na svetu i najpozitivniju energiju - ispričao je Vasić.

Komemoraciji su još prisustvovali i Mima i Milutin Karadžić, Voja Brajović, Anica Dobra, Nikola Đuričko, Tamara Dragićević i dr.