Plafon pao na dete (2), a niko kriv!

Maša Z., majka dvogodišnjeg S. Z., za „Alo!” kaže da je kobne noći nešto posle 22 sata čula buku i potom ugledala oblak prašine kako izbija ispod vrata dečije sobe.

- Odmah sam uletela unutra i uključila svetlo. U prvi mah nisam ništa mogla da vidim od prašine, samo nožice mog sina, koji ni glasa nije puštao. Odsekla sam se! - priseća se Maša stravične noći.

Gazeći po velikim komadima maltera koji su bili svuda po podu, sa strahom je prilazila krevecu, pribojavajući se najgoreg.

- U svojoj glavi sam već videla sina krvavog. Taj strah vam ne mogu opisati. Srećom, on je sve prespavao i ostao je nepovređen. Odmah sam ga uzela u ruke i u panici počela da ga pregledam, dok su moja trogodišnja ćerkica i drugi sin, koji ima šest godina, plakali pored mene strahujući za svog malog brata - priča nam Maša, koja dugo nije mogla da smiri dečicu.

Iste večeri zvala je gradsko stambeno i objasnila šta se dogodilo. Međutim, oni su joj rekli da nisu nadležni za njen slučaj jer do obrušavanja plafona nije došlo usled poplave ili zemljotresa. Zatim je pozvala komunalnu policiju, koja ju je uputila na komunalnu inspekciju.

- Odmah ujutru sam otišla kod komunalnih inspektora i objasnila ceo slučaj. Rekli su da nisu nadležni i uputili su me kod građevinskog inspektora, koji je takođe tvrdio da nije nadležan. Na kraju su mi savetovali da se konsultujem sa pravnikom - objašnjava Maša i dodaje da ni tamo nije uspela da pronađe adekvatnog sagovornika.

- Rekli su mi da nađem dobrog advokata i da tužim firmu koja je gradila zgradu. Uzalud sam objašnjavala da je moje dete pukom srećom izbeglo smrt. Upitala sam šta bi bilo da je nedajbože moj sin stradao, na šta sam dobila odgovor da bi to bio "nesrećan slucaj" - kaže ona.

Naravno, istog dana pozvala je i preduzeće „Imel”, koje je 2006. godine izgradilo objekat u kojem živi sa svojom porodicom.

 

- Od njih smo kupili stan u martu 2007. Zvala sam ih odmah ujutru i rekla im da mi se obrušio plafon u sobi u kojoj mi spava dete, a sa druge strane sam samo čula ženu koja izgovara: „I?!”... Šokirana sam ponovila šta se dogodilo, a ona je uzela moje podatke i rekla da će
neko kontaktirati sa mnom.

Sati su prolazili, međutim, Mašu niko nije pozvao.

- Oko 14 časova sam ih opet pozvala i rekli su mi da budem strpljiva! Sat kasnije su me nazvali i rekli da je garancija na stan tri godine i da je to sve! - priča u neverici majka, koja svakodnevno strahuje da će se ovako nešto ponovo dogoditi.

- Moje dete je, srećom, izvuklo živu glavu, ali ko garantuje da sutra neće pasti plafon u drugoj sobi ili kod nekog od komšija? - pita se Maša dok tužno gleda u dečiju sobu.

- Čekam da dođu majstori da provere sve plafone. Niko od nas ne spava noćima! Imam svoj stan koji sam pošteno platila u nadi da ću bezbedno u njemu podizati decu, a eto, umalo izgibosmo, a niko nadležan - ogorčena je naša sagovornica koja planira da tuži firmu koja je gradila zgradu.