Petrić sluša ženu u kući i na terenu

Golman Čukaričkog Nikola Petrić (25), koji se prošle subote venčao sa fudbalskim sudijom Tamarom Pavlović (24), sada Petrić, pravi je srećnik!

Nikola blista u dresu kluba sa Banovog brda od kada ima veću minutažu, dok Tamara kao prvi sudija deli pravdu u Superligi Srbije za žene. Mladi bračni par posetio je našu redakciju nekoliko dana posle prave fudbalske svadbe, a osim što su supružnici, oni su jedno drugom podrška, stručni konsultanti, prijatelji...

- Volimo fudbal, ali nam to sad nije od koristi jer nećemo stići da odemo na medeni mesec pošto je sezona u toku. Zapravo, hoćemo, ali provešćemo ga u Beogradu, u hotelu „Envoy” - „požalili” su nam se Petrići na početku razgovora.

Kako ste se upoznali, da li ti se kod nje prvo svidelo što se razume u fudbal?

NIKOLA: Ne! Ja nisam znao da je ona sudija. Čuo sam za nju, ali nisam povezao lik i ime. Upoznali smo se na proslavi Borca iz Čačka pre dve i po godine. Tek posle sam shvatio ko je zapravo ona, a fudbal nas je spojio jer smo se sve bolje razumeli kako je vreme prolazilo. Zajedničke teme su se samo nizale, a ljubav prema fudbalu nam je pomogla da se još bolje razumemo.

Da li ti prijatelji zavide što pored sebe imaš ženu koja zna šta je ofsajd, a i mnogo više od toga?

NIKOLA: Stalno se šale sa mnom i pitaju me da li mi pokazuje žute i crvene kartone. Žuti često, crveni baš retko. Konačno imam nekog ko me razume u vezi sa fudbalom. Niko me, uglavnom, ništa ne razume. Kad nekoj drugoj ženskoj osobi kažem - levi bek, one me pitaju šta mi je to. Tamara mi je i najbolji drug i supruga. Razume se i u moj golmanski posao, tu je i kad je dobro i kad je loše.

Bodrite li jedno drugo sa tribina?

TAMARA: Idem na sve utakmice, išla sam i kad nije igrao. Čak i kada sudim, trčim sa utakmice da stignem na stadion Čukaričkog. Dolazi i on mene da gleda, a mi stalno jedno drugom dajemo signale sa tribina. Ja mu pokažem kad je nešto bilo dobro ili mu pošaljem srce.

Da li se slažete oko spornih situacija kada gledate neku utakmicu?

NIKOLA: Mi neprekidno gledamo fudbal. Idemo na utakmice, ali gledamo ih i na televiziji. Kad god je neka sporna situacija, pozovem je i pitam je za mišljenje.

TAMARA: Ponekad se i ne slažemo, ja više volim Real Madrid zbog Ronalda, a on Barselonu.

NIKOLA: Da razjasnimo, volim i ja Ronalda, ali ne koliko ona. Barselona igra lepši fudbal.

Ko je zaslužan što si jedna od retkih devojaka koje vole i razumeju se u fudbal?

TAMARA: Nemam brata, pa sam uvek bila tatin sin. On je igrao fudbal, posle je počeo da sudi i mene je gurao da radim nešto u vezi sa fudbalom. Nije bilo ženskog kluba da igram fudbal, pa sam tako dospela u sudijski svet. Trenirala sam i ples.

Postoji li mogućnost da Tamara sudi Nikoli za nekoliko godina?

NIKOLA: Ja ću da odgovorim - postoji! Ako ostanem ovde, ona za godinu, dve ili tri može da sudi i u Superligi, ne samo za fudbalerke. Jedna je od najperspektivnijih sudija, još je mlada, a ima položen isti ispit kao i Milorad Mažić, prve kategorije.