Ovo je razlog zbog čega sam prihvatio ulogu!

 

On u intervjuu za „Alo!” otkriva kako mu se dopada uloga i otkriva sve o saradnji sa Draganom Bjelogrlićem.

Da li ste očekivali toliki uspeh kada ste prihvatili ulogu?

- Ulogu sam prihvatio zbog odličnog scenarija i prethodne saradnje sa Draganom na filmu i seriji „Montevideo, vidimo se!”, gde sam tumačio lik predsednika brazilskog fudbalskog saveza. Kad mi je Bjela na snimanju pokazivao nešto od snimljenog materijala, znao sam da u rukama drži nešto stvarno odlično, ali mislim da niko nije očekivao toliko dobre reakcije.

Čime vas je lik Gabrijela Mahta osvojio i koje su sličnosti i razlike između vas?

- Svi likovi su razrađeni do poslednjeg detalja. Produkcijski, serija prati najviše moguće standarde, podela je maksimalno promišljena, režija vrhunska i takvu ponudu jednostavno ne odbijaš. Mislim da u celoj bivšoj Jugoslaviji ne postoje glumica, niti glumac koji ne bi voleli da budu deo tog projekta. Što se tiče lika koji tumačim, naravno da postoje razlike, i to velike. On je misteriozan lik, koji je spreman da uradi sve da bi dobio ono što želi, a da biste to saznali, moraćete da pratite seriju do kraja. (Smeh)

 

Kako je sarađivati sa Draganom Bjelogrlićem?

- Dragan je veoma inteligentan i veoma talentovan čovek, koji svoj umetnički talenat ne ostavlja u nekoj prašnjavoj fioci, nego, kao što mogu sad svi da potvrde, taj talenat iznosi na najviši mogući nivo. Nakon „Montevidea”, sada je uspeo da se dokaže i u sasvim drugom žanru, a to je napravio bez greške! Dragan ima oštro oko. Ako te glumački ponese negde gde bi to moglo da naruši liniju radnje i kontinuiteta u karakteru, on te u pravom trenutku sa indikacijom prati na zacrtanom putu. Velika je privilegija raditi sa takvim autorima.
 

Budući da sarađujete sa srpskim glumcima, kakav odnos imate sa njima i šta vam se najviše dopada u Beogradu?

- Ja obožavam srpske kolege. Kada imamo vremena, puno se družimo, ćaskamo, a na setu su svi vrlo spremni i profesionalni. U Beogradu mi se najviše dopada duh grada i to što grad bukvalno živi 24/7, za razliku od Ljubljane, gde se svi restorani zatvaraju u 23 časa.

Rekli ste jednom prilikom da vam je otac najveća podrška. Da li vam je delio savete kada ste započeli karijeru i koji savet je ostavio najveći utisak na vas?

- Njegov jedini savet je bio: „Nemoj da se baviš glumom. Odaberi neki ozbiljan posao.“ Ljudi misle da je ovaj posao neka vrsta zaje*ancije, ali vam mogu reći da je mnogo težak. Kad se snima, budiš se u pet ujutru. Završiš snimanje i juriš na predstavu ili probu u pozorište, koju završiš oko 23 časa ili kasnije, a sutradan se opet dižeš u pet i sve ispočetka. To može da traje mesecima, godinama, tako da moraš uvek da budeš u dobroj psihofizičkoj kondiciji da bi mogao sve to da izdržiš. Moj otac ima 78 godina. Veliki je glumac i još stalno glumi, režira, piše, ima koncerte i stvarno ima energiju pedesetogodišnjaka.

Vaše pojavljivanje u seriji ostavilo je poseban utisak na pripadnice lepšeg pola. Dobili ste epitet slovenačkog Džordža Klunija. Da li vam to imponuje?

- Pa ako sam ostavio utisak samo na pripadnice lepšeg pola, onda nešto nije u redu. Nadam se da će celokupna publika da me prihvati kao lik koji tumačim. Džordž Kluni? Više mi se sviđa Deda Mraz.

Koja vam je najdraža uloga u karijeri i zbog čega? Da li postoji neka uloga koju priželjkujete?

- Sve su mi uloge drage. Ne mogu da izdvojim nijednu. Imao sam priliku da igram sve, od Edipa i kralja Lira, pa do Dimitrija Karamazova i Žana u „Gospođici Juliji”. Glumac uvek priželjkuje uloge koje su mu dijametralno suprotne.