Ovo je najneverovatniji ratnik ikada!

Ovaj britanski komandos poznat je po izreci: "Svaki oficir koji krene u borbu bez mača nepropisno je naoružan".

Ludi Džek se tokom Drugog svetskog rata proslavio time što je od oružja koristio dva srednjevekovna - mač i luk i strelu!

Čerčil je tokom tog rata boravio i u Jugoslaviji, gde je sa svojim komandosima pomagao partizanima u borbi protiv Nemaca.

Rođen je 1906. godine u Hong Kongu, a nakon završetka koledža 1926. pridružio se vojsci. Iako je u to vreme oficirska sablja bila uobičajena, on se nije odvajao od svog dvoručnog škotskog mača "klejmora".

Ipak, nezadovoljan monotonijom mira, posle deset godina napustio je vojnu službu.

A onda se desilo ono što mu je trebalo - 1939. godine počeo je Drugi svetski rat i Čerčil se vratio u vojsku.

Svet je šokirao 1940. fgodine, kada je izdao komandu za napad tako što je lukom i strelom ubio nemačkog narednika. Time je postao prvi poznati britanski vojnik koji je na taj način usmrtio neprijatelja.

Naravno, automatski je zaradio nadimak Ludi Džek.

Već 1941. godine, nakon bitke kod Dankirka, pridružio se komandosima, pošto su mu njihove misije bile najopasnije i najzanimljivije.

Njegov način komandovanja ubrzo je postao legendaran, pošto je u juriše kretao sa lukom i strelama na leđima i mačem u ruci, uz muziku gajdi.

Ludi Džek je svoje komandose 16. januara 1944. doveo u Jugoslaviju, na ostrvo Vis, kako bi pomogli partizanima u borbi protiv Nemaca. Učestvovali su napadima na nemačke garnizone na Hvaru i Šolti, a u maju iste godine je sa svojih 50 komandosa i 1.500 partizana napao nemačko uporište na Braču.

Naravno, ni ta bitka nije mogla da protekne, barem s vojničke tačke gledišta, normalno...

Čerčil se u jednom trenutku, s manjom grupom svojih ljudi, našao izložen neprijateljskoj vatri.

I u tom trenutku je uradio jedinu stvar koja mu se činila razumnom.

Izvadio je svoje gajde i zasvirao!

Ubrzo je pored njega pala granata koja ga je onesvestila, pa su ga Nemci na kraju okršaja zarobili i poslali u koncentracioni logor Sašenhauze, uvereni da je u rodu sa tadašnjim britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom. Ali prevarili su se...

Naravno, Ludi Džek nije bio od one vrste koju bi bilo kakve ograde, zivodi i bodljikave žice sprečili u pokušaju da pobegne.

Prvi beg desio se veoma brzo, ali je uhvaćen i prebačen u logor u Austriji.

Opet, ni tamo nije ostao dugo. U aprilu 1945. iskoristo je prvu priliku i pobegao, a nakon osam dana i 250 pređenih kilometara naleteo je na američku oklopnu jedinicu.

Kaad je stigao u Veliku Britaniju bio je razočaran činjenicom da je "izgubio" godinu dana ratovanja, pa je otišao u Burmu, da se bori protiv Japanaca.

Ali ponovo nije imao sreće. Taman kada je stigao, SAD su već bacile atomsku bombu na Hirošimu i Nagasaki, a Japan se predao.

Bio je izuzetno ljut na Amerikance, što najbolje opisuje njegova neverovatna izjava:

"Sa nije bilo tih prokletih Jenkija, mogli smo da ratujemo još barem deset godina!“

Nakog Drugog svetskog rata učestvovao je u izraelsko-palestinskim okršajima oko Jerusalima, a trenirao je i padobrance, predavao u kampovima za obuku vojnika i bavio se drugim stvarima vezanim za vojnu tematiku.

Umro je 8. marta 1996. godine, kao nosilac više medalja za hrabrost.