Žena,tuga
Profimedia
Žena,tuga

Profimedia

Ilustracija, Foto: Profimedia

Lia je ispričala kako je došlo do toga da posle borbe sa viškom kilograma, odluči da ode na operaciju koja joj nije vratila samopouzdanje.

"Sve je počeo od osnovne škole, a do srednje ne samo da sam mrzela svoje telo, već sam ga se i duboko stidela. Videla sam kako se ljudi prema meni zbog toga ponašaju drugačije – ostale devojke su me ogovarale, a momci su me gledali ili kao seksualni objekt kad bih bila mršavija, ili bi me izbegavali kad sam bila deblja. A onda je fakultet doneo nove izazove. Tokom prva dve dve nedelje silovala su me dvojica muškaraca. Nakon napada bilo mi je jako teško da se nosim sa posljedicama, a jedan od načina na koji sam mogla potisnuti osećanja bila je – hrana.

2011. godine sa svojih 120 kilograma, odlučila sam da odem na operaciju, posle mnogobrojnih neuspelih dijeta. Imala sam nekoliko opcija, a odlučila sam se za vertikalni rukav gastrektomije, tip operacije gde vam uklanjaju oko 80 posto želuca. Odabrala sam baš tu operaciju zato što nema nikakvih posledica za creva. Na operaciju sam otišla u Meksiko i iz svog džepa platila 10.000 dolara.

Nedelju dana pre operacije morala sam na takozvanu tekuću dijetu, i to je bilo grozno. Međutim, prvi put nakon jako dugo vremena osećala sam da postoji nekakva nada. Odmah nakon operacije osećala sam užasnu bol koja je trajala otprilike dve nedelje. Tokom te godine nakon operacije izgubila sam oko 45 kilograma i pala na 75. Sledeće sam godine otišla na operaciju uklanjanja viška kože.

Htela sam svima da se svidim i svi su me hvalili. U dve godine am dobila polovinu izgubljenih kilograma, a komplimenti su se zatim istopili, kao i moje samopouzdanje. Fizički sam trebala da budem mnogo zdravija, ali se uopšte nisam osećala zdravijom. Mentalno, duhovno i emocionalno – bila sam gotovo mrtva. Postala sam opsednuta hranom i brojanjem svake kalorije, holesterol i krvni pritisak ostali su isti kao i ranije, a što je najgore od svega – ja samu sebe nisam volela. Svačije iskustvo s ovakvim tipom operacija je drugačije i neki ljudi nakon njih zaista dožive neverovatnu transformaciju svog tela i zdravlja u pozitivnom smeru. Za mene, ta operacija nije bila spasonosna, već jako loša. Ja sam prvo morala da zarastem iznutra. Hrana nije bila taj neki neprijatelj kog moram pobediti, a mršavost nije bila jedini ispravni put.

"Danas mi je poprilično žao što sam otišla na tu operaciju. Ne mogu vam ni opisati šta osećam kad u ogledalu vidim ožiljke na telu; užasno mi je teško kad shvatim da sam zapravo mrzela svoje telo u tolikoj meri da sam bila spremna na sve kako bih se uklopila u neki nerealni kalup očekivanog savršenstva ženskog tela. Potražila sam pomoć zbog svog poremećaja u prehrani i nekoliko sam godina odlazila na terapije, a na kraju sam izbacila vagu iz kuće i počela normalno da mršam. I dalje postoje ljudi koji misle kako je ovo sada, kad sam ponovno počela da gubim kilograme, znak da je moja operacija ipak bila uspešna. Ali, to nije baš tako. Uspeh je to što sam prestala da mrzim samu sebe. Pravi uspeh je to što sam napokon srećna", izjavila je Lia Kini, piše "Woman's health".