Oko 2.000 dece u Srbiji živi i radi na ulici

Ona je dodala da je svaka peta siromašna osoba u našoj zemlji dete.

Deca ulice su, kaže Đukić Dejanović, izložena svakodnevnoj diskriminaciji, siromaštvu, nasilnom radu, ali i trgovini ljudima, te je tako samo tokom prošle godine 21 dete bilo žrtva trgovine ljudima - 19 devojčica i dva dečaka.

Đukić Dejanović je, na skupu pod nazivom "Unapređivanje kvaliteta usluga namenjenih deci uključenoj u život ili rad na ulici u Srbiji u skladu sa Opštim komentarom UN", rekla da se posebna pažnja države mora usmeriti na decu ulice, da im se, koliko je moguće, nadomesti ono što im nedostaje.

Govoreći o Opštem komentaru UN, koji je Komitet za prava deteta usvojio 21. juna ove godine, ministarka je istakla da je to prvo pravno uputstvo koje daje opšte smernice zemljama da donose strateške dokumente koji su osnov prevencije.

"Savet za prava deteta će svakako uvažiti sve preporuke Komiteta UN, a to znači da ćemo imati jedan dugoročni plan, kako bi ta deca bila što manje stigmatizovana kako bi imala mogućnost da posle 15 godine budu perihvaćena od društva", naglasila je ona.

Nemački ambasador u Srbiji Aksel Dirtman je rekao da su deca koja žive na ulici stalno izložena brojnim izazovima i da ona predstavljaju najranjiviji segment društva, te da posebnu pažnju treba posvetiti romskoj deci, ali i da država treba mnogo više da uradi u toj oblasti.

"Mi pomažemo Svratište, odnosno Centar za integraciju mladih poslednje dve godine sa 250.000 evra", rekao je Ditman i dodao da treba više uraditi u toj oblasti kako bi se pomoglo deci koja žive i rade na ulici.

Direktor Centra za integraciju mladih Marko Tošić rekao je da u Beogradu funkcionišu dva svrtatišta, gde dolaze deca ulice, njih oko 350.

Podsetio je da ih ne finansira država već da tokom dve godine Svratišta u Beogradu održavaju zahvaljujući donacijijama iz EU i Nemačke razvojne agencije (GIZ).

Kako je rekao, podrška Grada Beograda bila je projektna, što im predstavlja problem jer takvo finansiranje ne obezbeđuje kontinuit.