Odbio sam mesto selektora

Ljubomir Ljupko Petrović (70), graditelj najvećeg uspeha u istoriji srpskog klupskog fudbala, nedavno je stavio tačku na još jednu uspešnu epizodu u prebogatoj trenerskoj karijeri. 

Ovaj veteran je u osmoj deceniji života, posle bitaka na evropskim i južnoameričkim frontovima, umeće osvajanja trofeja u raznim fudbalskim takmičenjima demonstrirao i titulom šampiona u Aziji, u Vijetnamu.
Iako je sa Crvenom zvezdom osvojio Kup evropskih šampiona 1991. godine, nikada nije dočekao da sedne na selektorsku klupu, a bio je tako blizu... 

- Moram da priznam da sam imao priliku da budem selektor, i to u vreme kada je moj prijatelj Milovan Đorić bio na čelu Fudbalskog saveza. On se izborio da vodim reprezentaciju, ali sam odbio tu ponudu jer mi se nisu sviđali situacija i međusobni odnosi u tadašnjem savezu. Bilo je to 2001. godine. Drugu priliku nisam dobio, iako mislim da bi i dan-danas mogao da pomognem. Savetima, naravno. Svestan sam da se traže mlađi treneri, sa novim idejama, ali još imam energiju da radim i pratim novitete u modernom fudbalu - počinje priču za “Alo! Sprint” Ljupko Petrović.

U momentu dok je FSS tragao za naslednikom Slavoljuba Muslina, a pre nego što je poverenje ukazano Mladenu Krstajiću, Ljupko je bio u poseti Draganu Stojkoviću Piksiju u Kini, jednom od kandidata, kako su pisali mediji.
- Ne bih o dešavanjima koja su nastala posle Muslinovog odlaska. Sto ljudi, sto ćudi. Treba pustiti novog selektora da radi svoj posao. Želim samo da kažem da za nacionalni tim moraju da igraju najbolji fudbaleri iz ove zemlje. Amin! Imamo pravo da verujemo da možemo i više od grupne faze. Kada sam bio kod Piksija, uglavnom smo razmenjivali iskustva o treninzima i fudbalu uopšte. Manje smo pričali o njegovom preuzimanju reprezentacije. Pa zaboga, čovek je potpisao ugovor od 12 miliona evra po sezoni, i to na tri godine, što je ukupno 36 miliona, šta uopšte ima da se razmišlja o mestu selektora Srbije. Ko bi mu nadoknadio toliki novac koliki su mu Kinezi dali - kaže legendarni Ljupko. 

Posle brojnih klubova sa Starog kontinenta koje je vodio sa klupe, kao i epizode u Južnoj Americi, jedinom srpskom treneru koji bio prvak Evrope u poznim godinama je sinula ideja - zašto ne bi upoznao i Aziju! 

- Iskreno, dosađivao sam se ovde, menadžer mi je predložio angažman u Vijetnamu i pomislio sam: “Pa zašto ne bih upoznao još jednu zemlju i kontinent?“ Oduvek me je zanimala ta država zbog dugogodišnjeg rata sa Amerikancima. Mislio da je to mala zemlja, kad ono - 90 miliona stanovnika. Radio sam u klubu Tan Ho iz istoimenog grada od pola miliona ljudi, u severnom delu zemlje, udaljenom dva i po sata od prestonice Hanoja - kaže Petrović i dodaje da su mu odgovarale tamošnja klima i hrana, međutim...

- Prvenstvo je interesantno jer svako svakog može da pobedi. Ipak, mnogo moraju da rade na taktici jer oni kada napadaju, svi idu gore, zaborave da se fudbal sastoji iz dve faze - odbrane i napada. Nije prošao nijedan trening a da nisam sa njima radio na tome. Iskoristio sam njihovo nepoznavanje i neprihvatanje igre u oba pravca da bih osvojio titulu. Moja filozofija je 70 odsto odbrana, 30 odsto napad, a rezultat je važniji od svega drugog. Trener mora da izvuče sve iz fudbalera, i prednosti i nedostake. Imao sam u Vijetnamu brzog štopera kojem niko nije mogao da pobegne, ali on ne zna da igra fudbal. Govorio sam mu: „Kada imaš loptu, izbijaj je odmah, imaš pravo na dva dodira, ako napraviš treći, izlaziš iz igre.“ Izrastao je u jednog od boljih defanzivaca. Fudbaleri tamo su mnogo skromniji i drugačijeg su karaketra od evropskih. Eto, bio sam jednu celu sezonu u Vijetnamu, video nešto sasvim novo i imam dovoljno energije da dalje radim, da učim, upoznajem nove ljude, igrače, nova mesta na planeti. Fudbal je čudesan, zato ga obožavam. To je moj život - zaključuje Ljupko Petrović.