Od kiše boli glava!

Magla je često krivac za astmu, a zbog kiše imamo glavobolju. Hladno vreme pogoršava bolest disajnih puteva i negativno utiče na kardiovaskularne pacijente, a astmatičari najviše problema imaju za vreme maglovitih dana.

Kiša pogoduje širenju virusa i izaziva glavobolju

S kišom pada raspoloženje, a time i imunitet. Ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru, što je plodno tlo za viruse i bakterije. Bolesti se brže šire, a visok procenat vlage u vazduhu nakon kiše uzrokuje probleme s disajnim putevima i glavobolju.

- Magla otežava disanje i povećava koncentraciju alergena u vazduhu, što uzrokuje napade. Pad barometarskog pritiska i visoka vlažnost vazduha dovode do respiratornih tegoba, pa su naročito ugroženi pacijenti sa bronhijalnom asrmom. Svaki pad temperature negativno utiče i na srčane bolesnike. Na hladnoći se krvni sudovi skupljaju i smanjuje se njihov obim. Da bi napumpalo dovoljno krvi za potrebe organizma, srce ubrzava rad. Na taj način se dodatno opterećuje. Srčanim bolesnicima ovih dana naročito smetaju razlike u temperaturi između noći i dana - objašnjava dr Nada Macura iz Hitne pomoći.

Pad vazdušnog pritiska i promene u temperaturi nepovoljno utiču na zdravlje, naročito magl,a koja je opasna za astmatičare.
Zahlađenje ne samo da nepovoljno utiče na hronične bolesnike sa disajnim problemima i bolestima srca, već i reumatičarima donosi bolove u zglobovima. Sa zahlađenjem, atmosferski pritisak pada, što stvara pritisak na tečnost odgovornu za podmazivanje i normalno funkcionisanje zglobova. Pritisak unutar zglobova raste i to uzrokuje bolove.

Oblaci utiču na ožiljke

Oblačno vreme koje prethodi oluji i kiši negativno utiče na raspoloženje, ali i na ožiljke. Nagli pad pritiska izaziva stezanje i opuštanje oštećenog tkiva, a kako to tkivo nije elastično, ne prilagođava se promeni pritiska, što izaziva zatezanje kože i svrab.