Od hana do kafića!

On je žalio za, kako je pisao, starim bircuzima i mesarskim panjevima na kojima su čerečili pečenje, a mi danas žalimo za onim kafanama, koje su zapravo nasledile njegove…

Prva kafana u Beogradu otvorena je još daleke 1522. i bila je ujedno i prva kafana u Evropi, a u njoj se služila turska kafa. Sam naziv „kafana“ počeo je da se upotrebljava tek u 18. veku, a pre toga koristila su se imena: karavan saraj, han, mehana, mejhana…

U beogradskim kafanama odvijao se javni život prestonice. Tu su se sklapali poslovi, razmatrala su se važna pitanja i donosile odluke. Tu se odvijala i politička borba i određivala se sudbina naroda…

Jednostavan enterijer, karirani stolnjaci, srpski specijaliteti odlike su starih beogradskih kafana… Ovakvu sliku jedino još možemo zateći u Skadarliji, ali i tamo boemski život kakvim su živeli naši stari polako gubi svoj autentični sjaj.

Jedna od onih koje su uspele da prežive jeste kafana „Znak pitanja“. Ona je najstarija sačuvana kafana, a nastala je 1823. Tajna njenog opstanka je u tome što ima status spomenika kulture. Svakako, dobar je primer negovanja tradicije, ali i svega šta prava beogradska kafana predstavlja. U njoj su, kao i u mnogim drugim, obitavale ličnosti iz kulturnog, umetničkog i javnog života. Bila je prvo čitalište „Srpskih novina“, ali i mesto druženja. U nekim zapisima piše da su se u ovoj kafani sastajali studenti i profesori, pa su se u kafani i polagali ispiti.

Danas, kafana „Znak pitanja“ predstavlja nezaobilazno mesto svakom ko želi da vidi šta prava beogradska kafana znači i jedna je od obaveznih turističkih destinacija u našem gradu.

Kafana, koja je uspela da napravi kompromis tradicije i modernog doba, a gde se svakog vikenda traži mesto više jeste „Zlatno burence“. Smeštena je u samom srcu grada i čini se uspešno odoleva izazovima današnjice. Uspela je da okupi mlade generacije, a opet da sačuva istoriju od zaborava.

Nažalost, takvu sudbinu ne deli i „Srpska kafana“. Trenutno je pod ključem, a navučene zavese kriju njenu istoriju od prolaznika. Da li će opet otvoriti svoja vrata, da li će se u njoj skupljati glumci, ili će je zameniti neki moderan kafić, banka ili supermarket, ostaje da vidimo…

Kafane koje takođe nema, a po kojoj je čitav jedan deo grada dobio ime jeste „Lion“. U noj su se okupljali državni činovnici, vojna lica i prosvetni radnici pre Drugog svetskog rata na partiji bilijara, šaha, domina.

Još jedna prestonička kafana sa bogatom istorijom „Ruski car“ na Obilićevom vencu posle 122 godine postojanja pretvorena je u moderan restoran italijanskih specijaliteta koji je trenutno zatvoren.

“Čuburska lipa” poslednji je primer gašenja još jedne prestoničke kafane. Na njenom mestu uskoro će nići stambena zgrada. Ona će svakako podmiriti potrebe novih vlasnika stanova, ali i sa njom će otići još jedan dah prošlog vremena.

Baš onako kako je opisao i sam Nušić: “Iščeznuće iz pamćenja naših na onaj vedri, onaj patrijarhalni život predratne prestonice, koji je, doduše, imao mnogo primitivnoga u sebi, ali je imao i nečega srdačnoga, nečega toploga, nečega što generacije vaspitava ljubavlju prema rodnoj grudi”.