Nisam ona koju želiš sada, već ona koja ti treba kasnije

Šena Šarma je kolumnistinja Elit Dejla koja je s čitateljima podelila svoja razmišljanja o onome što često nazivamo „nesuđenom ljubavi“. Smatra da svako ima jednu takvu, ali ipak je nekako predodređeno da nam on/ona pobegnu ili to, pak, učinimo mi – a kasnije se zbog toga žali. Ipak, život ide dalje…

Svoje pismo je namenila bivšem dečku: Nisam ona koju želiš sada, već ona koja će ti kasnije trebati…

Nikad neću zaboraviti tebe, svoju prvu pravu ljubav. Zajedno smo radili divne stvari, svi su nam mogli zavideti na sreći. Ali, takođe smo bili mladi i nepromišljeni, što se kasnije pokazalo i našim najvećim greškama, posebno u našoj vezi. Kad pomislim na pravu ljubav, reči koje mi padaju na pamet su stabilna sreća, empatija i obaveza jedno prema drugom. Kad smo mladi, osećamo se nepobedivo i mislimo da se baš sve može desiti. Kao da posedujemo moć da sve pokrenemo. Na žalost, pravi život ne funkcioniše tako.

Samo zato što nešto funkcioniše u praksi, ne znači da će funkcionisati u stvarnosti. Pronašli smo jedno drugo u nezgodno vreme, na nezgodnom mestu. Stvarnost je da ponekad naprosto upoznaš onog pravog u pogrešno vreme. Očaj ni izbliza ne opisuje moje emocije nakon našeg rastanka, a shvatila sam da je okrivljavanje tvoje nezrelosti zapravo nezrelo od mene. Zrelost dolazi nakon što smo iskusili svet. Nisam mogla da budem ljuta što smo oboje morali još toliko toga da prođemo. Neke ljubavi mogu biti osuđene pre nego što počnu.

Želiš kvantitet, a trebaće ti kvalitet…

Želiš gole žene u svom krevetu, ne samo jednu. Želiš uzbuđenje osvajanja i fiks za svoj ego koji donosi požuda. Saznaćeš da ono što čini muškarca nisu brojke, već promišljenost njegovih dela i dubina njegove dobrote i nežnosti. Pravi muškarac je posvećen onome što čini i što želi, onome što govori i onoj koju voli.

Želiš nepredvidivost, a trebaće ti stabilnost…

Pustolovina za tebe je brzo kucanje srca, adrenalin i nepoznato. Sazrevanje je lepo jer pustolovina postaje nešto sasvim drugačije. Pustolovina je produbljivanje svoje veze s drugim čovekom. To znači ponovno zaljubljivanje iz dana u dan svaki put kad jedno drugom završite rečenicu.

Želiš površno, a trebaće ti duboko…

Uživaš u neobaveznim razgovorima, izlascima bez cilja i zabavi kojoj nema kraja. Sediš s drugarima i uz pivo filozofiraš o automobilima, računarima ili fudbalu kao da je to najvažnija stvar na svetu. Ne želiš preveliku bliskost s nekim ko donosi previše toga o čemu mora da se misli.

„Kasnije ću se pozabaviti s tim“, kažeš sam sebi. Pet, deset, 15 godina do sada, život u obavezama će ti pružati zadovoljstvo i smisao. Osećaćeš ponos nakon što nešto rešiš, kao i onda kad imaš nečiju ruku da je staviš u svoju u borbi sa životnim problemima.

Želiš beg, a trebaće ti uteha…

Džoint i dno boce neki su od tvojih najbližih prijatelja. Pouzdaješ se u njih jer ne želiše da znaš ko si zapravo, s njima se boriš protiv zrelosti i odraslosti. Jednog dana ćeš saznati da te ne mogu spasiti, ali da ljubav može.

Osetićeš potrebu da se napokon otvoriš nekome i nećeš se bojati onog što ona vidi u tebi. Jednog dana bićeš spreman na sve te stvari. Ne samo da će ti biti potrebne, već ćeš ih i želeti. Ali tada vreme neće biti na našoj strani. Kad dorasteš tim stvarima, ja ću već biti s nekim drugim. Ako nam se putevi sretnu jednog dana, poželeću ti sreću i sa setom se prisetiti naše ljubavi.