Ničići

Jedan od takvih je i moj, usudiću se da kažem, prijatelj Boško Ničić, čovek kojeg poznajem dugo i dobro i za kojeg mogu sa sigurnošću da navedem tri ključne karakteristike: voli Zaječar, voli rukomet i nikad se ne predaje.

Taj i takav Ničić je nedavno, na svoje ime i prezime i sa autohtonim lokalnim pokretom, pobedio na izborima u Zaječaru, formirao vlast, a tek nakon toga, pre nekoliko dana, priključio se SNS-u. Njegov potez izazvao je opšti izliv mržnje tviteraške zajednice i profesionalnih „boraca za demokratiju“, koji su istog trenutka počeli da iz kofera vade raznorazne duhove prošlosti.

Pitam se: kako nikome od tih „boraca“ nije palo na pamet da iste te duhove prošlosti isteruje dok je Ničić bio na njihovoj strani? Do pre koju nedelju nisu im smetale ni muškatle, ni rukomet, ni druženja sa Veroljubom Stevanovićem (za koga bih zaista intimno voleo da svojom energijom i iskustvom pomogne Kragujevcu, gradu u kojem sam odrastao i za koji smatram da se, nažalost, pod vođstvom dinastije Nikolić ubrzanim tempom ponovo pretvara u palanku). Isti taj Boško bio je čovek koji voli svoj grad, patriota, zaljubljenik, maltene heroj. Sada sve te Boškove osobine istim tim ljudima ne valjaju. Boška prozivaju za sve što je ikada u životu radio: zato što je posetio prijatelje u Kragujevcu, zato što je lokalni rukometni klub uzdigao do nivoa konkurentnosti u Evropi, zato što je „Gorenje“ u Zaječaru, a ne u nekom drugom gradu, zato što... Ma nije ni važno, važno je samo sejati mržnju i prozivati.

Možemo da polemišemo o tome da li je Ničić dobar gradonačelnik i svako će imati svoje mišljenje, ali suštinsko pitanje ovde je: kada ćemo u lokalnoj politici u Srbiji prestati da gledamo ko je obukao koji dres i početi da gledamo ko je šta učinio za svoj grad? Da li Ničića (ili brojne Ničiće po Srbiji) gledamo kroz prizmu onoga što oni donose gradu ili kroz prizmu neke političke odore koju oblače?

Za Zaječarce - suština je kako žive i da li je lokalna samouprava zaista u službi građana ili ne. Uz to, siguran sam da bilo koji lokalni funkcioner koji je na svoje ime i prezime dobio podršku da vodi grad sa mnogo više samopoštovanja pristupa razgovorima sa republičkom vlašću. Iz iskustva znam: ljudi poput Boška Ničića (zovimo ih Ničići) ne padaju ničice pred republikom, već konstantno zovu, aktivni su, vrše pritisak da za njihov grad od republičke vlasti dobiju što više. I to je nesumnjivo dobar pristup.

U Zaječaru će se, prema najavama, graditi novi „Lidl“. „Gorenje“ je već tamo. I u jednom i u drugom projektu, Ničić je odigrao veoma važnu ulogu. Takvi projekti pokreću gradove. Zato Bošku Ničiću i svim Ničićima u Srbiji, koji svojim imenom i prezimenom stoje pred građanima, želim mnogo uspeha u političkom životu i vođenju grada. Onima koji se kriju iza vođe, bio taj vođa Vučić, Dačić, Šutanovac ili ko god, nemam šta da poželim: njihova je sudbina određena. Padom vođe padaju i oni.

Verujte da ni lideri ne ljube previše one čiji se rad završava na ljubljenju skuta bez ikakvih rezultata. „Carevo novo odelo“ odavno je ispričana bajka, kao i priča o Potemkinovim selima, vreme je za rezultate.