Nemarnost vodi ljude u smrt

S dolaskom hladnijih dana, opasnost od požara je veća, s obzirom na to da ljudi počinju da se greju. Uzroci požara su najčešće neispravne instalacije, neadekvatno postavljene grejalice, neredovno čišćenje dimnjaka... Neke nesreće mogle bi da budu sprečene ukoliko se na vreme provere instalacije i očiste odžaci, a najčešće žrtve vatrene stihije su pripadnici starije populacije, jer su oni uglavnom bolesni i slabo pokretni. Nažalost, u prethodna dva meseca, u Beogradu je nastradalo petoro naših sugrađana. 

- Cele godine traje sezona požara, samo su različita mesta izbijanja. Dok se leti borimo sa vatrenom stihijom na otvorenom, u zimskom periodu preovladavaju požari u kućama i stanovima. Najčešči uzrok je nemarnost, jer se ne vodi dovoljno računa o elektroinstalacijama, uređajima i čiščenju dimnjaka - počinje za „Alo!” da objašnjava Dragan Miković, komandant vatrogasno-spasilačkog bataljona Zvezdara.

Prema njegovim rečima, požari bi mogli da se preduprede ukoliko bi građani redovno održavali svoje instalacije i malo više vodili računa o grejnim telima.

- Trebalo bi redovno čistiti dimnjake jer znaju da budu problem. Usled zapušenosti dimnjaka dolazi do njegovog pucanja u gornjem delu, pa tako vatra zahvati grede i ubrzo kuća bude cela u plamenu. Kada su u pitanju električni uređaji, požari izbijaju jer se ne razmišlja dovoljno. Prekrivaju se sa garderobom TA peći i grejalice ili se koriste neadekvatni produžni kablovi, što može da izazove požar. To zapostavljanje preventive zna da košta. Nažalost, gube se i ljudski životi i zato apelujem da vodite računa, jer ljudski život nema cenu - kaže Miković.  

Prema njegovim rečima, u požarima najčešće stradaju stariji ljudi, pogotovo oni koji su slabo pokretni i bolesni.

- Starije osobe su često prepuštene same sebi, teško su pokretne i sa invaliditetom, pa ne mogu brzo da reaguju posle izbijanja požara. Dovoljno je da po izbijanju požara nekoliko puta udahnu dim i tada, nažalost, nemaju šanse. Zbog toga i napominjem da se preventivom i edukacijom požari mogu izbeći - kaže Miković.

Naš sagovornik osvrnuo se i na posao vatrogasca, objašnjavajuči kako se oni bore sa stresom.

- Biti vatrogasac znači konstantno davati sebe i rizikovati život za druge i tuđu imovinu. Život pod konstantnim stresom traži neki ventil, koji upravo vatrogasci i primenjuju. Nakon neke teške intervencije, u kojoj je bilo nastradalih, a pogotovo ukoliko se radi o deci, vatrogasci po povratku s terena sednu i razgovaraju. Razgovaraju i otvaraju dušu, poneki put se i šale jedni sa drugima i analiziraju prethodnu akciju. Ukoliko ima potrebe, u zavisnosti od situacije, dan posle cela ekipa sedne i ponovo razgovara, na taj način se ljudi prazne i olakšavaju dušu. Takođe, postoji projekat „Kolega za podršku“, jer vatrogasci sve rade u paru, odnosno, prilikom intervencije kolega kolegi poverava svoj život, što znači da su naučeni da se oslone jedni na druge - ispričao je Miković.