Nemačka "proteruje" stare dizelaše, 300.000 stiže u Srbiju

Naime, kako bi što više zaštitili životnu sredinu u Švajcarskoj najavljuju zabranu registracije dizelaša, dok se u Nemačkoj zabranjuje vožnja po velikim gradovima. Otvara se pitanje da li i kakve posledice to može imati po tržište automobila u Srbiji.

Odlaze li dizelaši u prošlost - odgovor zavisi od toga u kojoj državi živite. U Nemačkoj, nova odluka jednog od regionalnih sudova glasi: za sve automobile bez standarda motora EURO 6 - sledi parking. Jedini cilj Nemačke je da u gradovima smanji emisiju štetnih gasova i zaštiti životnu sredinu.

Osim ekološkog aspekta, to je kazna i za proizvođače koji su lažirali testove o emisijama ugljen-dioksida, ali i stimulacija da građani kupe nova vozila, objašnjava za N1 Matija Dagović, sa sajta Polovni automobili.

"Naravno da će ta vozila sa Nemačkog tržišta da nestanu i da dođu do nas, do Crne Gore, Bugarske, Rumunije... Neki će posmatrati to kao 'još krševa sa Zapada' koji dolaze do nas, dok sa druge strane objektivno gledano, ta vozila mogu biti i EURO 5 norma iz 2010. jako dobro održavana, vožena po autoputevima", smatra Dagović.

A sručnjaci tvrde: odluka Nemačke najviše će se odraziti na tržišta Balkana, Azije i Afrike i dodaju da bi u naredne tri godine oko 300.000 starih dizelaša moglo da završi u Srbiji. To bi značilo i da Srbija uvozi tehnologiju od koje naprednije evropske zemlje odustaju.

"Vozićemo vozila koja u ovom trenutku u Nemačkoj ne ispunjavaju visoke materijalne standarde i visoke zdravstvene standarde, ali će zato u Srbiji ona biti bolja vozila nego ona koja trenutno imamo. Sve je to ekonomska kategorija, donošenje ovakvog zakona nije motivisano samo zdravstvenim problemima, jer su ta vozila postojala i pre deset godina, pa su ta vozila vožena. Motivisano je i novim ciklusom proizvodnje", objašnjava profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

Jer su u 2016. godini 46 odsto automobila prodatih u Nemačkoj - dizelaši, a svako peto radno mesto zavisi od automobilske industrije. U Srbiji su dizel vozila i dalje najtraženija, čine 60 odsto prodatih automobila u 2016.

Samo jedan od razloga što je, prema rečima profesora Tehnološko-metalurškog fakulteta Petra Đukića, Srbija jedan od najvećih zagađivača u Evropi.

"Mislim da svaki stanovnik Srbije emituje preko 6,2 tone ugljen-dioksida. Možda je jedini trend rasta veći u Kini i Indiji, tako nekim velikim zemljama - zagađivačima. A to će nas koštati. Ne samo zbog onoga što je princip ulaska u Evropsku uniju, kao poglavlje 27 već je i zbog toga što imamo ogromne štete, pre svega u zdravlju javnom i drugim problemima koji nastaju zbog ogromnih troškova zagađenja", objašnjava Đukić.

I dok države u Evropi preduzimaju pomenute mere iz zdravstvenih ili ekonomskih razloga, u iščekivanju da električni automobili budu sve zastupljenije prevozno sredstvo, u Srbiji je nedavno postavljen jedan od tek nekolicine punjača za električna vozila kod Bubanj potoka.