Nema pravde u Hagu!

Osim godina robije na koju su poslati ti ratni zločinci, smeta mi i činjenica da su mnogi u Srbiji počeli da se raduju takvoj presudi i da uzvikuju: „Ima pravde!”

Podsetio bih takve glasnogovornike da je taj sud, koji sada hvale zbog navodne pravičnosti, isti onaj u kojem je izrečena doživotna robija generalu Ratku Mladiću. Da li ti koji uzvikuju „Ima pravde!” sada pristaju da su Mladić, Karadžić i drugi Srbi pravedno osuđeni?

Aman, ljudi moji, nije patriotizam to što ćemo likovati kada neki Hrvat bude osuđen ili popije otrov u Hagu, a s druge strane bacati drvlje i kamenje na taj isti Hag kada osudi Mladića. Nikada nam to srbovanje i busanje u grudi nije dobro donelo. Zato ostanimo dosledni sebi, svojim uverenjima i glasno i sada uzviknimo: „Nema pravde u Hagu!”

Jer zaista je nema. Nemojmo da dozvolimo da nam svetski moćnici koji upravljaju Hagom kaznama od dvadeset i kusur godina zamažu oči. Setimo se da je taj Hag oslobodio one najkrupnije igrače poput Gotovine, Markača i Haradinaja.

Ne, nije ovom presudom osuđen Franjo Tuđman, jer protiv njega nikada nije ni podignuta optužnica, kao ni protiv Alije Izetbegovića i mnogih drugih ubica Srba.

Zbog toga ne mogu danas uzviknuti: „Bravo!”, i to samo zato što su osuđeni Prlić, Stojić i Praljak. Oni jesu zločinci, ali su samo sitne ribe, a one krupne su ostale neuhvatljive i nekažnjene. Zato ću i danas, kao što sam to vikao kada je Mladić osuđen, uzviknuti: „Nema pravde. Hag je za sve kriv!”