Ne znaju da besede, al‘ ne umeju da ćute!

Najbolji govornici kada je reč o obraćanju biračima u Srbiji su Ivica Dačić, Aleksandar Vučić, Borislav Stefanović i Boris Tadić! Za razliku od američkih „kolega“, koji govore na nivou đaka šestog razreda, naši mogu da se podiče mnogo boljim jezikom.

 

 Neven Cvetićanin, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, kaže za „Alo!“ da je nerealno poređenje govora naših i američkih političara jer su u pitanju ljudi potpuno drugačijih profila. Uz to, dodaje Cvetićanin, kod nas nema takve vrste istraživanja kao što je to koje je urađeno u Americi. 

- Ono što je sigurno, govor, leksika i stil retorike svrstavaju domaće političare u nekoliko grupa. Prva su vanredni govornici - Ivica Dačić, Aleksandar Vučić, Boris Tadić i Borko Stefanović. Ne ulazeći u njihovu politiku, sposobnost da prenesu poruku biračima i iskažu ono što žele im je izvanredna. Svi do jednog znaju da prilagode nivo svog govora auditorijimu. Osećaju prostor, odnosno mesto gde se nalaze i kome se obraćaju, a to je sastavni deo retorike kao veštine - priča Cvetićanin i dodaje da su iza pomenute četvorke retorički solidni Tomislav Nikolić, Bojan Pajtić, Rasim Ljajić, Nenad Čanak i Čedomir Jovanović.

 

- Zanimljivo je za Jovanovića da je njegov stil poseban, metaforičan, eruptivan, ali bez sposobnosti komunikacije koju imaju četvorica najboljih govornika - ističe Cvetićanin.

Prema njegovim rečima, postoje i oni koji nisu vešti govornici, nemaju retoričke sposobnosti, ali su sjajni operativci.

- Takav je Dragan Marković Palma, a bio je i Mlađan Dinkić. Oni ne umeju dobro da pričaju, ali znaju da reše konkretne probleme - ocenjuje Cvetićanin i dodaje da su njih dvojica na tome stekli politički profit.

- Na kraju, postoji i odličan orator, koga nisam svrstao ni u jednu grupu. To je Vojislav Šešelj, koji odlično govori, ali toliko preteruje da me podseća na onu kravu koja daje 20 litara mleka, a onda ritne kofu nogom i sve prospe - kaže on.

S druge strane, lingvista Vlada Đukanović kaže za „Alo!“ da se naši političari obraćaju biračima na način na koji svakodnevno govore.

- Niko se ne trudi da priča učenije. Ako sve naše političare pustite da pričaju tri minuta na televiziji, ne možete, a da ne primetite da prekidaju rečenice, prave digresije i ne dovršavaju misli. Nedostaju im u komunikaciji osnove kućnog vaspitanja.

Kad sede tri političara u studiju, nema onoga - prvo govorim ja, pa ti, pa treći. Oni besomučno jedni drugima upadaju u reč i sve se na kraju pretvori u kakofoniju u kojoj ništa ne možete da razumete - objašnjava Đukanović i dodaje da se izdvaja Marko Đurić, koji može da govori vrlo tečno, smislenim rečenicama i 15 minuta.

- Ali kad razmislite o tome šta je to rekao, shvatite da je to ništa - ističe taj lingvista.