Ne mogu da nađem posao samo zato što neki mrze Nemce!

Diskriminacija na delu! Nastavnik scenske šminke Mihael Deljaković Matović von Konig Gegenbauer, koji je radio u Tehničkoj školi „Pavle Savić” u Novom Sadu, protiv čije direktorke je dobio spor zbog mobinga, već pune četiri godine ne može nigde da se zaposli, iako je u pojedinim školama u kojima je konkurisao bio jedini pogodan kandidat na listi!

Naime, „Alo!” je već pisao da je tadašnja direktorka TŠ „Pavle Savić” Vesna Bursać konstantno omalovažavala i vređala Mihaela zbog seksualne orijentacije i nemačke nacionalnosti, a jednom prilikom je čak pred nekoliko kolega odbrusila:

- Dok sam ja direktor škole, ova švapska pede*čina neće tu raditi!

Iako je Mihael još novembra prošle godine dobio presudu Višeg suda u Novom Sadu u svoju korist, u kojoj se, između ostalog, zabranjuje dalja diskriminacija, odluke suda očito nema ko da poštuje.

- Džaba meni što sud kaže da su me diskriminisali i da moraju da me zaposle kad sam već jedini kandidat koji ispunjava uslove, kada to niko ne poštuje. Iako sam pokušao ponovo i u toj školi da se zaposlim, i to nakon što je postavljena nova direktorka, nisu hteli da me uzmu u radni odnos. Štaviše, bivša direktorka Vesna Bursać gde god joj se ukaže prilika priča sve i svašta o meni i govori kolegama da ne treba da me zaposle. Nisam verovao da može imati toliki uticaj, ali sada, nakon silnih mesta za koja sam konkurisao, a odbijali su me iako sam bio jedini pogodan za posao, verujem da je uspela u svojoj nameri da niko ne zaposli, kako je rekla, švapsku pede*činu - rezignirano priča za „Alo!” Mihael.

On je, kaže, bio i u Ministarstvu prosvete kako bi se obratio za pomoć, ali već pola godine niko ništa nije uradio kako bi mu pomogao.

- Na pravdi boga sam ostao bez posla zato što neko mrzi Nemce i zato što je homofobičan. Sada živim sa majkom, koja ima svega 14.000 dinara penziju, i to za 35 godina staža, a ima i dijagnozu da je na putu ka trajnom slepilu. Zato ne mogu da prihvatim politički azil u Nemačkoj koji mi se nudi kao pomoć, jer nemam kome majku da ostavim, moram da vodim računa o njoj. Sram ih sve bilo! Da molim za posao, a imam najveće moguće obrazovanje u celoj zemlji, i danas đaci uče po onome šta sam ja uradio, a sada sam na ulici, na putu da postanem socijalni slučaj - ogorčeno poručuje Mihael.