Nakon minute ćutanja za Vukovar i Škabrnju, Hrvatima zapevao Baja Mali Knindža

Organizatori Ličke večeri koja je održana u Zolikonu (predgrađu Ciriha) 18. novembra ove godine (na dan pada Vukovara), nakon "minute ćutanja za poginule branitelje Vukovara i Škabrnje" i nekoliko govora na tu temu, krenuli su korak dalje, pa su veselje začinili pesmom. I to ne bilo kojom, već pevača Baje Malog Knindže (51), piše Slobodna Dalmacija.

– Bilo je to na našoj osamnaestoj po redu Ličkoj večeri, gde je bilo 220 ljudi, pevao je naš domaći sastav "Ličke drvosječe", a ne neki izvođači iz Srbije i Bosne, kao što zna da bude na nekim drugim hrvatskim večerima. Naš gost je bio i profesor istorije i filozofije dr Josip Jurčević i onda je nakon ponoći otpevana ta Bajina pesma. Ja lično, a mislim i većina prisutnih, nije znala ko je pevač i autor pesme "Pojačaj i žene i piće". Pesma po sadržaju nije četnička, nije uvredljiva i jednostavno sam se šokirao komentarima nakon što se to saznalo. Evo, ja prvi preko interneta slušam Radio Banovinu i tu pesmu sam više puta čuo na tom radiju i ko je mislio da je ta pesma sporna, a pogotovo da joj je autor i izvođač notorni četnik. Verujte, ja prvi nikad nisam čuo za Baju Malog Knindžu, ali sam više puta čuo tu pesmu. Niko nije hteo bilo koga da uvredi, a da smo znali to što sada znamo, ova pesma ne bi bila izvođena na Ličkoj večeri, koja je tradicionalna i na kojoj se, verujte, neguju odnosi s domovinom i jako vrednuje Domovinski rat i sve ono što je hrvatski narod dao za svoju slobodu - rekao je Milan Bobinac, jedan od dvojice organizatora Ličke večeri.

Ivan Ivić, koji već šesnaest godina vodi portal Hrvati.ch koji se bavi problematikom 80.000 Hrvata u Švajcarskoj, pisao je o ovakvim događajima.

– Zastupam tvrdnju da se u dijaspori, na raznim zabavama, sluša većinom muzika naših suseda (Srba). Posebno je to vidljivo u Švajcarskoj. To je razumljivo iz više razloga. Većinu hrvatskog korpusa u Švajcarskoj čine Hrvati Bosanske Posavine i srednje Bosne (po njegovoj slobodnoj proceni oko 70 odsto). Oni su odrasli u takvom okruženju gde se slušala ta vrsta muzike, i danas je teško očekivati da se oni mogu toga odreći. Njihove zavičajne fešte zato obiluju hitovima srpskih i bošnjačkih pevača. Ali, nije puno bolje ni na ostalim feštama, a tih "cajki" nisu pošteđene ni zabavne večeri hrvatskih katoličkih misija - počinje priču Ivić.

- U mom tekstu sam naveo da je na jednoj takvoj fešti bilo oko 70 posto takvih pesama. Redovno obilazim ta slavlja i prihvatio sam njihov izbor, tj. ne smeta mi što ljudi to slušaju, niti mi smeta kad organizatori pozovu nekog pevača na primer iz BiH ili Srbije na tu njihovu zavičajnu večeru. Razlog je jednostavan – znatno su jeftiniji - govori za Slobodnu Dalmaciju Ivić, marketinški stručnjak koji se decenijama bavi novinarstvom, inače Istranin koji je oženio Hercegovku.

– Nedavno je, početkom novembra, održavana jedna takva fešta jedne zavičajnog udruženja Bosanske Posavine. Moj snimak sa te fešte proširio se društvenim mrežama i izazvao je pravi mali rat. S jedne strane su bili tobože veliki Hrvati koji su pretili da će zabraniti da se takve fešte organizuju pod hrvatskom zastavom, a sa druge strane jadna čeljad Bosanske Posavine koja se jednostavno na toj fešti želela da se proveseli među svojima - zaključuje Ivić.

Inače, ovo je pesma koja je toliko iziritirala Hrvate u Švajcarskoj: