Najluđa špijunska priča ikada!

Neverovatna priča ovog borca pokreta otpora u okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata opisana je u knjizi "Cipele drugog čoveka".

Sven Some je bio uhapšen jer je špijunirao naciste, ali je uspeo da pobegne iz zarobljeništva na spektakularan način, bežeći 350 kilometara kroz Norvešku.

Some je pre rata bio oficir na ribarskom brodu. Tada sredovečni Norvežanin, zajedno sa bratom Jakobom otišao je u ilegalu ne bi li se borio protiv nacističke okupacije svoje domovine.

Nažalost, Jakoba je 1943. uhvatio Gestapo i streljao ga, pošto je pomogao pri sabotaži hidro elektrane Telemark. Na toj lokaciji su Nemci pravili tešku vodu, koja im je bila neophodna za pravljenje atomske bombe.

Nacisti su tada otkrili da je i Sven umešan i krenuli su da ga uhapse, ali je uspeo da ih pobegne.

Sven je narednu godinu proveo snimajući nemačke podmornice u njihovim norveškim bazama. Posao je radio odlično, ali bila je dovoljna samo jedna mala greška da ga uhvate. Tokom misije snimanja podmornica na ostrvu Oteroj objektiv njegove kamere obasjala je sunčeva svetlost i Nemci su ga primetili. Ubrzo je uhapšen.

Pošto je bio svestan da će ga ubiti, odlučio je da pobegne.

Brodom su ga s ostrva prebacili na kopno i uspeo je da iskoristi trenutak nepažnje čuvara i umakne im.

Kada su otkrili da je pobegao Nemci su poslali 900 vojnika i pse tragače da uhvate Svena. Potera je trajala dva meseca.

Sven je smišljao sve moguće načine da zavara trag i umakne nacistima. A onda je došao na ideju koja ga je proslavila i spasila mu glavu!

Shvatio je da tragove u snegu najbolje može da eliminiše ako ne hoda. Popeo se na prvo drvo, zaljuljao i skočio na sledeće.

Na taj način je prelazio čak i potoke i duboke pukotine u stenama, ali i izbegavao dubok sneg. Zahvaljujući pomoći prijateljske porodice, koja mu je dala nove cipele, uspeo je da izbegne i opasne promrzline usled kojih nikada ne bi stigao do slobode.

I sve to pod poterom nacista sa psima...

Zahjvaljujući svojoj neverovatnoj taktici uspeo da je pobegne nacističkoj poteri, ali još nije izašao iz Norveške. Proveo je pet nedelja na sigurnoj lokaciji, dok nije dobio falsifikovana dokumenta pomoću kojih se domogao Švedske, a odatle je uspeo da ode u Veliku Britaniju.

Njegov poduhvat je bio toliko neverovatan da ga je norveški kralj, koji je tokom rata bio u egzilu, primio u privatnu posetu.

U Engleskoj je upoznao svoju buduću suprugu Primrouz, s kojom je imao troje dece. Nakon rata se vratio u Norvešku, gde je 1961. preminuo od kancera.

Njegova supruga se potom sa decom vratila u Englesku, a nakon njene smrti najstarija ćerka Eli je tokom čišćenja kuće pronašla uspomene svog oca iz Drugog svetskog rata.

Među njima je bio i par cipela koje je nosio tokom svog epskog bekstva.