Veoma je malo rasprostranjen u prirodi, krajevi blizu mora u prednosti su u odnosu na kontinentalne, a kako ljudsko telo sadrži samo 25 miligrama joda, neophodno ga je unositi i hranom. Nije malo namirnica koje sadrže jod u svom izvornom obliku, potrebno ih je samo dovoljno koristiti.

Nedostatak joda kod dece otežava proces učenja, usporava rast i fizički razvoj. Nedovoljno prisustvo u telu manifestuje se grčevima u mišićima, hladnim rukama i stopalima, gojaznošću, depresijom, suvom kožom i lomljivim noktima. Kod žena u trudnoći i za vreme dojenja može da ostavi trajne i nenadoknadive posledice na plod, a koncentracija joda u majčinom mleku direktno odražava sadržaj joda u ishrani majke.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dnevne potrebe odraslog čoveka za jodom iznose do 200 mcg.

Morska riba

Bakalar, tuna, sardina, brancin, losos i druga morska riba mogu da obogate organizam neophodnim količinama joda, kao i kalijuma, natrijuma i bakra, dok slatkovodna riba sadrže mnogo manje ovih elemenata. Stoga se preporučuje da riba bude na jelovniku bar dva puta nedeljno.

Plodovi mora

I alge, školjke i drugi plodovi mora bogati su jodom, koji apsorbuju iz okoline. Od algi, po bogatstvu ovim elementa prednjače smeđe alge, a ostrige i dagnje od drugih morskih stanovnika. Preporučena dnevna potreba za jodom kod odraslih staje čak u jednu kašiku algi, što podrazumeva 2.000 mcg joda.
Kako su vegetarijanci češće podložni manjku joda zbog nekonzumiranja mlečnih proizvoda i mesa, preporučuju im se jodom bogate brusnice, maline, banane, krompir, pasulj.

Orasi

Mladi zeleni plodovi oraha odličan su izvor joda i tirozina, aminokiseline važne za rad štitaste žlezde. Mleveni zeleni orasi pomešani sa medom u jednakoj razmeri smatraju se značajnim prirodnim lekom za hipotireozu.

Mleko, jogurt, jaja

I namirnice koje svakodnevno unosimo bogate su jodom, mada u manjim količinama. Jedna šolja mleka sadrži 55 mcg joda, a i meso pernate živine, ako je organski gajena, može povoljno uticati na nivo ovog elementa u organizmu.

Jodirana kuhinjska so

Sa 400 mcg joda u jednoj kašičici, jodirana kuhinjska so predstavlja najznačajniji izvor joda. Jodiranje kuhinjske soli je zakonski regulisano u našoj zemlje i u još oko 50 zemalja sveta. Najbolje ju je dodavati pri kraju kuvanja jer se u toku termičke obrade gubi od 50 do 60 odsto joda, a nakon otvaranja ambalaže, kuhinjsku so je neophodno držati u dobro zatvorenoj staklenoj posudi, na suvom i hladnom mestu.

Očistite jetru!

Nadimanje, podrigivanje, glavobolja, pospanost, bezvoljnost i konstantan umor ukazuju da ste opteretili jetru i da je vreme da nešto preduzmete. Lagana makrobiotička ishrana jedan je od najboljih i najbržih načina za čišćenje jetre.

- Čišćenje i regeneracija jetre su od ključnog značaja za zdravlje. Prvo je važno iz jelovnika izostaviti sve namirnice koje utiču na probleme s jetrom: crveno meso, velike količine prostih šećera i skroba koje se unose putem belog brašna, peciva, krompira, raznih industrijskih slatkiša, gaziranih pića i velikih količina masnoća životinjskog porekla - objašnjava dr Nina Bulajić, specijalista medicinske mikrobiologije i parazitologije i makrobiotičar. Umesto toga, idealan izbor su integralne žitarice i integralna peciva, mahunarke, riba i mnogo povrća.

- Od žitarica, na funkciju jetre naročito povoljno dejstvo imaju ječam i pšenica. Čaj od pečenog ječma se u makrobiotici smatra lekom za jetru. Preporučuje se što više povrća u ishrani jer ono harmonizuje energiju jetre.

- Jedite što više kupusa, raštana, kelja, kineskog kupusa, brokolija, prokelja i praziluka. Svaku od ovih povrćki možete naći na pijacama. Kod čišćenja jetre veoma je važna upotreba rotkve.

- Bitan sastojak jelovnika su i pečuke, dok je sočivo glavni predstavnik mahunarki koje podržavaju funkciju jetre. Veoma je važno i korišćenje kvalitetnih hladno ceđenih ulja, maslinovog, susamovog, ulja od semenki grožđa. Na kraju, obavezno svakodnevno pijte zeleni čaj.

- Savremena makrobiotička preporuka je da se kod onih naroda koji su upotrebljavali velike količine crvenih mesa redovno koristi zeleni čaj - ističe dr Nina Bulajić.