Muhika ugostio mlade Beograđane!

Hoze Muhika, sada već bivši predsednik Urugvaja, ugostio ih je na svom imanju i nesebično s njima podelio svoje stavove i mišljenja.

Naime, Beograđanka Milica Radović, o kojoj je „Alo!” već pisao kada je pre nekoliko meseci tokom volontiranja u školi za siromašnu decu u Keniji pomogla da se prikupi novac i poboljšaju uslovi njihovog života i školovanja, nedavno je u Urugvaju upoznala bivšeg predsednika te zemlje Hozea Muhiku, najsiromašnijeg predsednika. Na proputovanju kroz Urugvaj, Milica je imala sreću da u društvu našeg poznatog putnika i pisca Viktora Lazića nabasa na Muhiku, zvanog Pepe, i to pukom slučajnošću.

- Viktor i ja smo stigli do jedne od najpoznatijih vinarija u Urugvaju i ubrzo upali u rupu, pa nam je pukao hladnjak. Dok smo čekali majstora, prišla nam je jedna novinarka, koja je radila reportažu o vinariji, a mi smo iskoristili priliku i zamolili je da nas poveže sa nekim ko poznaje Muhiku. Nakon nekoliko telefonskih poziva, bili smo najavljeni kod čuvenog Pepea, jer novinarka poznaje Ernesta Andresa, koji je napisao knjigu o njemu - objašnjava Milica.

Posle nekoliko dana, ovaj dvojac našao se pred Muhikinom kućom, na pola sata od Montevidea, na imanju koje nema čak ni ogradu. Muhika ih je srdačno primio i proveo kroz svoje vinograde usput pričajući o svom životu.

- Imam 81 godinu. 14 godina sam bio u zatvoru, i to je kao jedan ceo život. Dva puta sam bežao iz zatvora. Drugi život sam živeo kao klandestino (čovek koji živi u tajnosti, begu). Treći život kao predsednik države i četvrti, odvojen život sa mojom suprugom - ukratko je opisao Muhika.

Komentarišući bekstvo iz zatvora, Muhika je prepričao:

- Bilo je veoma uzbudljivo. Nisam bio lider, bilo nas je četvoro i bio je to timski rad. Iskopali smo tunel do slobode oba puta. Nikada neću zaboraviti to iskustvo - seća se on.

Nakon najviše državne funkcije, koju je donedavno obavljao, Muhika sada sebe opisuje kao seoskog inženjera, a sagovornicima je pokazao improvizovanu spravu na svom imanju.

- Biti seljak je forma spoznaje. Univerzitet je bitan, ali ti ne daje praksu. Mi smo ovaj sistem za navodnjavanje (na njegovom posedu) adaptirali u skladu sa našim okolnostima - pohvalio se Muhika, koji gaji kukuruz, tikve, tikvice, krompir, cveće i još mnogo toga.
Dotakli su se i pogleda na život, a Muhika je po tom pitanju vrlo izričit.

- Nemoj da dozvoliš da ti kapitalizam oduzme glavu, moraš da naučiš da budeš slobodan unutar kapitalizma. Nemoj da dozvoliš da te neka marketing kampanja i razne reklame nateraju da kupuješ odeću, razne beznačajne stvari, kreme za podmlađivanje… Nikako. Prava revolucija je naša, u glavi. Moraš naučiti da živiš kako misliš, jer ako ne živiš kako misliš, završićeš misleći o tome kako da preživiš - jasan je on.