Moja mama divno priča svake noći

Folk pevačica Jelena Krsmanović Marjanović sa dve godine je znala melodije iz svih reklama na televiziji i već tada je naslutila da joj je muzika u krvi!

- Talenat za muziku nasledila je od oca, koji je bio harmonikaš. Sa dve godine je znala melodije iz svih reklama na televiziji! Mama i tata su je krišom slušali kada je sa tri godine otpevala uspavanku „Moja mama divno priča svake noći”. Tada su oboje plakali od sreće! - otkriva Jelenin rođak.

Jelenina mama Zorica dugo nije mogla da priča o svojoj jedinici. Pre nego što je pala u bolnički krevet, obuzeta uspomenama i snažnim osećanjima, ispričala nam je kakva je Jelena bila kao dete.

- Jelena je kao dete bila pravi zvrk! Bila je jedinica i samo smo se njoj posvetili. Jelenu je sve interesovalo i svuda je stizala. Bila je pravi vragolan i uvek je bila nasmejana. Išla je na ples i na časove pevanja. Tražila je čak da je upišemo i na karate. Oduševljeno je išla na treninge, a onda je po kući vežbala i pokazivala nam borilačke zahvate. Među decom je bila omiljena i imala je puno drugova. Nikoga od dece nije izdvajala i nikada nije birala prijatelje prema položaju njihovih roditelja, niti prema novcu. Naša kuća i dvorište uvek su bili puni dečurlije. Jurcali su i galamili dok su igrali fudbal, između dve vatre i žmurke. Znali su ponekad i da se posvađaju, ali su se brzo mirili i opet nastavljali iznova da se igraju! - ispričala je Jelenina majka.

Jelena, prema njenim rečima, nije bila razmažena, niti sebična, iako je bila jedinica!

- Jedno vreme smo imali prodavnicu i Jelena je obožavala da utrči unutra, pokupi slatkiše i grickalice i iznese ih deci na ulicu. To je za njih bila prava žurka! Šuškali su, grickali, mljackali, a onda umazani trčali na česmu da piju vodu. Jelena se nije stidela da ode kod komšinice i ruča kod nje kad joj se njeno jelo više svidi od mog ručka. Bila je dete koje su svi voleli i za koje su imali samo reči hvale. Nije bila svađalica, niti zlopamtilo. Davala je svoje igračke drugoj deci i nikada se nije dogodilo da posle svađe izgovori onu poznatu dečju zapovest:

„Vrati mi moje krpice.” Bila je vredna i uvek mi je bila zamena u kući. Znala je da pritrči kad god vidi da nešto radim i kaže: „Mama, daj, ja ću da ti pomognem!” - sa zadovoljstvom se prisećala Zorica svoje ćerke.

Preuzimanje teksta dozvoljeno samo uz obavezno linkovanje na alo.rs

Pročitajte još: